Redovne kratke pauze mogu pomoći u smanjenju velikog rizika za zdravlje koji je posledica dugog sedenja

Napravite li češće kratke pauze ustajući od stola sačuvaćete liniju i zdravlje srca, pokazuje novo istraživanje. Korisne su čak i pauze koje traju minutu i uključuju tek ustajanje, malo kretanja po sobi i penjanje po nekoliko stepenica.

Istraživanje koje je objavljeno u novom broju The European Heart Journala dodatno potvrđuje da je sedenje izrazito štetno za zdravlje jer zaposleni koji dugo sede imaju širi obim struka i niži nivo dobrog HDL kolesterola.

Vođa istraživanja dr. Genevieve Healy, sa Univerziteta Queensland u Australiji, kaže: "Naše istraživanje pokazuje da čak i male promene, što može biti tako malo kao što je ustati jednu minutu, mogu pomoći u smanjenju zdravstvenih rizika."

"Redovne pauze mogu biti vrlo lako uvrštene u poslovni raspored bez uticaja na produktivnost", dodala je.

Praktični predlozi:
- čim dođete na posao popijte dve čaše vode, uskoro ćete biti prisiljeni odšetati do WC-a (nastavite tako u intervalima, tokom celog dana)
- ustanite dok telefonirate
- ne telefonirajte i ne šaljite mailove nego prošetajte do kolege
- sastanke održavajte stojeći za pultom
- umesto lifta koristite stepenice
- printer ili koš za smeće smestite na mesto do kojeg ćete morati prošetati

KORISNI TRIKOVI KOJI GARANTOVANO POPRAVLJAJU RASPOLOŽENJE

Psiholozi su „propisali“ nekoliko korisnih trikova, koji garantovano popravljaju raspoloženje:

Na trpezi uvek treba da bude više namirnica bogatih ugljenim hidratima. Oni nadoknađuju manjak hormona sreće, serotonina, a manje proteina. Organizmu valja obezbediti namirnice bogate vitaminom C, koji ima odličan učinak protiv umora i kao i nezasićene masne kiseline, jer čuvaju nerve (najbolje je maslinovo ulje, riba i avokado). I aromatični začini takođe stimulišu produkciju hormona sreće: vanila, đumbir, muškatni oraščić, korijander, piment i klinčić.

Boravite što više na otvorenom. Prirodno svetlo pospešuje dobro raspoloženje, delujući na produkciju hormona sreće u mozgu, serotonina i noradrenalina. Iako je za taj efekat dovoljna jačina svetla od 2.000 do 3.000 luksa, ona napolju i za vreme najoblačnijih dana iznosi oko 4.000 luksa, dok sijalica emituje samo 200 luksa.

Iskoristite pozitivan uticaj mirisa. Nekoliko kapi prirodnog i čistog eteričnog ulja limuna, mandarine, ruzmarina, mentola, bosiljka, vanile, ili lavande, s nekoliko kašika vode sipajte u mirisnu lampu. Ili pomešajte desetak kapi s dve kašike meda, mleka ili soli i dodajte u vruću vodu za kupanje.



Unesite sunčane boje u životni prostor. Žuti ili narandžasti cvetovi u vazi, jastuci na krevetu, zavese na prozoru, neobično su korisne u borbi protiv negativnih osećanja koja donosi sivilo (naročito kada nema dovoljno sunčeve svetlosti). Žuta i narandžasta razbuđuju i nagone za akciju, crvena puni životne baterije, a plava smiruje i pokreće optimizam.

Pišite dnevnik. Svake večeri rezervišite sat samo za sebe i pišite o onome što vam se u toku dana dogodilo i o svojim osećanjima. Naučne studije pokazuju da vođenje dnevnika opušta, oslobađa i prosvetljuje, a pruža i neobičan užitak.

Krećite se što više. Najkorisnije oružje protiv umora je fizička aktivnost. Stoga, bez obzira na atmosferske prilike, ne izbegavajte duge šetnje, brzo hodanje, trčanje ili vožnju biciklom. Svako godišnje doba idealno je za redovno plivanje ili uključivanje u neki od vidova rekreacije u zatvorenom prostoru. Ako volite da plešete, činite to svakodnevno, da biste dopunili životne baterije.

Što više se družite. Negujte društvene kontakte, posećujte rodbinu i prijatelje, izlazite na zajedničke večere, u bioskop ili pozorište. Psihijatri preporučuju i vrlo korisnu „spasonosnu“ telefonsku liniju, koju možete organizovati u dogovoru s najboljim prijateljem, kojem se možete pošteno izjadati.

Iskoristite snažan uticaj muzike na našu psihu. Muzika sa ritmom od 60 udaraca u minutu, što odgovara smirenom ritmu našega srca, savršeno opušta. U tu svrhu psiholozi preporučuju baroknu muziku, Betovenovu simfoniju br. 4 u B-duru, kao i Mocartov koncert za klavir u A-duru.

KAKO PUŠENJE UGROŽAVA VAŠU LEPOTU

Ako ste pušač, sigurno vam mnogo teško pada što zbog novog zakona morate da smanjite pušenje. Zato vas Svetlana Đurišić, dermatolog, podseća na istraživanja koja dokazuju da pušenje, osim što vam ugrožava zdravlje, ugrožava i vaš izgled. Da li biste prestali da pušite kad bi vam se posle svake cigarete pojavio crni krug na licu? Verovatno da. Iako ova zastrašujuća slika nije sasvim tačna, u njoj postoji zrno istine.

1. PODOČNJACI
Ako ste pušač, imate četiri puta veće šanse da ustanete umorni jer pušenje remeti miran san, rezultat je studije Džona Hopkinsa. Pretpostavlja se, naime, da povlačenje nikotina tokom noći može da izazove nesanicu, a posledica su tamni podočnjaci.

2. PSORIJAZA
Mada je psorijaza autoimuna bolest kože i može da zadesi i nekoga ko nikad nije pušio, rizik da vam koža bude u ljuspama mnogo je veći ako ste pušač. Prema istraživanjima iz 2007. godine, ako ste pušili paklu dnevno10 godina, rizik da obolite od psorijaze veći je za 20 odsto; ako ste pušač 20 godina, rizik raste za 60 odsto; a ako pušite više od dve decenije, rizik se udvostručava.

3. TAMNI ZUBI
Pušači nikada ne mogu imati sjajne, bele zube kao holuvudske zvezde. Nikotin neumitno pravi mrlje na zubima, a profesionalno izbeljivanje nije baš zdravo.

4. PRERANO STARENJE
Eksperti su se ustanovili da osoba koja puši izgleda 1,4 godine starije od nepušača istog uzrasta. Čak i veoma mlade osobe koje puše dobijaju bore pre vremena. To se događa jer pušenje ometa snabdevanje ćelija krvlju, koja održava kožu mekom i daje joj zdrav izgled.

5. ŽUTI PRSTI
Nikotin iz cigareta neće samo vaše zube učiniti žutim, već će obojiti i vaše prste i nokte. Ako pretražite internet, pronaći ćete veliki broj domaćih lekova poput soka od limuna i čelične vune kojima možete da izbelite prste. Nažalost, nema načina da stvarno skinete ružnu boju i miris od duvana.

6. SLABIJA KOSA
Od pušenja kosa postaje tanja. Stručnjaci smatraju da toksične materije iz cigareta mogu da oštete DNA u folikulu dlake i pospeše nastajanje slobodnih radikala koji uništavaju ćelije. Zato pušači imaju tanju kosu i brže sede nego nepušači. Muškarci koji puše imaju dva puta više šanse da oćelave od nepušača.

7. PUŠAČKO LICE
Koža pušača nikada ne deluje sveže. U studiji iz 1985. godine prvi put je upotrebljen termin „pušačko lice“, opisano kao izborano, koščato i sivo. Duvanski dim sadrži ugljen-monoksid, koji istiskuje kiseonik iz vaše kože, i nikotin, čime se smanjuje protok krvi. Zato koža postaje suva i gubi boju i svežinu. Pušenje takođe uništava mnoge hranljive materije, uključujući i vitamin C, koji štiti i obnavlja oštećenu kožu.

8. STRIJE
Strije, naravno, može da dobije svako kad naglo smrša, ali pušači su im više skloni jer nikotin iz cigareta uništava vlakna i vezivno tkivo kože. To smanjuje elastičnost i kvalitet kože.

9. MLOHAV STOMAK
Pušenje smanjuje apetit, pa pušači često imaju manje kilograma od nepušača. Međutim, studija rađena u Holandiji 2009. godine pokazala je da pušači imaju više sala na stomaku od nepušača. Pri tom se masnoća oko vašeg struka nagomilava i oko unutrašnjih organa i tako prouzrokuje mnoge bolesti, u prvom redu dijabetes.

Stručnjaci tvrde da postoji osam načina da se ubrza metabolizam i održi vitak stas. Evo o kakvim se preporukama radi

stas. Evo o kakvim se preporukama radi.

OBILAN DORUČAK
Umesto ovsenim kašama i obranim mlekom, dan treba da započnete masnim doručkom, koji uključuje jaja, čak i komad slanine - sugerišu nutricionisti. Oni se pozivaju na nedavne studije, koje su pokazale da će doručak, koji sadrži masnoće ubrzati metabolizam efikasnije, nego nemasni i niskokalorični obrok. Ljudi, koji za doručak unesu od petine do polovine ukupnih dnevnih kalorija, ugoje se 750 grama za četiri godine. Oni, koji za doručak pojedu do 11 odsto svog ukupnog dnevnog kalorijskog unosa - dobiju kilogram i po.

UNOS KOFEINA
Kafa ubrzava metabolizam za 16 odsto. Razlog je u tome što kofein ubrzava puls i stimuliše centralni nervni sistem. Šolju kafe treba pijuckati tokom celog dana, odnosno, do ranog popodneva.

DODAVANJE LEDA U PIĆA
Pijenje hladne vode može da ubrza metabolizam. Budući da telo održava stabilnu telesnu temperaturu, ono će zagrejati vodu do temperature tela i pri tome sagoreti kalorije. Ovo može da uštedi i do 70 kalorija dnevno! Ispitanici, koji su pili polovinu preporučene dnevne količine vode (četiri čaše od 2,5 dl), sagorevali su dva odsto kalorija manje.

ZELENI ČAJ
Zeleni čaj je antioksidans, koji sprečava prehlade i grip, a u metabolizmu čini čuda. Oni, koji su svakodnevno pili tri do pet šolja tokom tri meseca, skinuli su pet odsto svoje težine. Zeleni čaj značajno ubrzava metabolizam.

MLEČNI PROIZVODI
Kalcijumom bogata hrana i pića, masnoće pretvaraju u otpad. Važno je da količina bude adekvatna, na primer, puna čaša obranog mleka, ili šolja jogurta. Kalcijum treba da se unosi u prirodnom obliku.

IZGRADNJA MIŠIĆA
Sticanje mišićne mase jača metabolizam i omogućava lakše mršavljenje. Ako se izgradi samo dva kilograma mišića, gubiće se 150 kalorija dnevno više i bez vežbanja. A, zahvaljujući toj dodatnoj mišićnoj masi, u proseku može za samo sat kardio-treninga, da se izgubi 600 kalorija. Mišići sagorevaju mnogo više kalorija nego masti, čak i u odmaranju, tako da je dobar svaki trening koji pomaže u izgradnji mišića.

„INTERVALI“
Prilikom vežbanja, naizmenično korišćenje intervala brže-sporije, više ubrzava metabolizam, a on će ostati ubrzan i sat posle vežbanja! Rezultati jedne studije pokazuju da su žene, koje su radile takozvani intervalni trening vozeći bicikl, izgubile tri puta više masnoće od onih, koje su bile podvrgnute stabilnom treningu. Zato, treba šetati uobičajenim tempom minut do dva, a onda ubrzati hod u trajanju od 30 do 60 sekundi. Ovo ponoviti deset do 15 puta.

VEŽBANJE SA TEGOVIMA
Korišćenjem težih tegova pri sporom tempu vežbanja ubrzava se metabolizam. Znaćete da je težina odgovarajuća i tempo dovoljno spor, po drhturenju, posle samo nekoliko podizanja, ili čučnjeva. Kada telo obnavlja opterećene mišiće, ono održava ubrzani metabolizam i do tri dana posle treninga.

Samodisciplinovana deca postaju uspešniji ljudi

Deca sa razvijenom sposobnošću samokontrole postaju uspešniji ljudi, zaključak je istraživanja o karakteru i životnom putu oko 1.000 ispitanika, koje su naučnici pratili od rođenja do 32. godine života.

Ispostavilo se da su osobe koje su kao trogodišnjaci imali jaku samodisciplinu kasnije bile zdravije i bolje su živele od pojedinaca koji su u detinjstvu ispoljavali nizak stepen samokontrole. Sklonost ka zavisnosti od droga, siromaštvu i teško podnošenje posledica nezdravog života takođe su svojstveni ljudima koji u uzrastu od tri godine nisu mogli da se pohvale samodisciplinom.

Naučnici, međutim, naglašavaju da stepen individualne samodiscipline nije stvar sudbine, već da na njega može da se utiče. Zbog toga je važno da se što pre naprave programi za razvoj samodisciplinovanog ponašanja kod dece, piše u stručnom časopisu "PNAS" tim stručnjaka okupljenih oko Terija Mofita sa Djukovog univerziteta u Duramu.

Podaci o karakteru i životnom putu učesnika studije dobijeni su na osnovu ocena njihovih roditelja i nastavnika, a u kasnijim fazama života iz institucionalnih izvora i na osnovu iskaza samih učesnika.

Redovne ankete odnosile su se pre svega na osobine i način ponašanja koji odražavaju stepen lične samokontrole, kao što su tolerancija na frustraciju, upornost, pažnja, strpljenje i obazrivost. Osim toga, u istraživanju su uzeti u obzir i koeficijent inteligencije i socijalno poreklo učesnika studije.

Nezavisno od inteligencije i socijalno-ekonomskog porekla, zabeležene su izvesne paralele u životu učesnika studije: što je manje bila izražena sposobnost samokontrole u uzrastu od tri godine, to su se češće u životu ispitanika javljali problemi razne vrste, između ostalog zdravstvene teškoće, kao što su višak kilograma, seksualno prenosive bolesti i bolesti zuba.

Među osobama koje u ranoj detinjstvu nisu bile samodisciplinovane ima i znatno više narkomana i kriminalaca. Istovremeno, oni su skloni zaduživanju, među njima ima više slučajeva neželjenih trudnoća i napuštanja škole.

Dobijene rezultate naučnici su potkrepili upoređivanjem 500 dvojajčanih blizanaca iz Velike Britanije. Uprkos činjenici da su potekli iz istih porodica i da su istog uzrasta, i u ovom slučaju je blizanac koji je kao dete ispoljavao manju sposobnost samokontrole u kasnijem životu bio podložniji problematičnom ponašanju.

Naučnici, međutim, ističu da studija navodi i na jedan pozitivan zaključak: izgleda da možemo da utičemo na stepen samokontrole, a time i na šanse za uspeh u budućnosti. Neki učesnici studije su s godinama uspeli da poboljšaju sposobnost samodiscipline, pa su kao odrasle osobe bili uspešniji nego što se to moglo očekivati na osnovu ocene njihovog ponašanja u uzrastu od tri godine.

Prema tome, programi za vaspitanje i koncepti za jačanje samodiscipline mogli bi da doprinesu da se razvoj društveno nepoželjnog ponašanja svede na minimum, zaključuju naučnici.

Odnos majke i kcerke

Odnos majke i ćerke poseban je i drugačiji, obavijen toplinom, oblikovan emocijama i vrednostima koje nije uvek moguće opisati. Kako ova veza prolazi kroz različite faze, tako i ljubav u njoj ima razne oblike. Obično su majke prvi i najveći ženski uzor ćerkama koje to najjasnije pokazuju u detinjstvu, kada se tajno zavlače u mamin ormar, oblače mamine haljine, šminkaju maminom šminkom, stavljaju ogrlice i obuvaju cipele sa visokom poptpeticom, i tako doterane stoje zadivljene ispred ogledala. Takvo ponašanje obično traje do puberteta kada uglavnom nastaju i prvi konflikti i sukobi, odnosno kada ćerke manje pričaju, a majke, kako se to u žargonu kaže, više “smaraju”. E kada i to prođe, obično oko 20-te godine, dolazi i faza pomirenja, podgrejavanja ljubavi, pružanja uzajamne podrške i poverenja.

Međutim, kroz kakve god faze da ovaj odnos prolazi, uprkos brojnim konfliktima, veza između majke i ćerke s godinama postaje itenzivnija i jača. A nešto više o tome šta je posebno u ovoj ljubavi, šta tako snažno veže majku i ćerku, o uzajamnom divljenju, kao i o prvim svađama, razilaženju i ponovnom spajanju, rekla nam je psihoterpeut Svetlanka Knežević, iz psihološkog savetovališta “Psihopolis”.

- U našoj kulturi mnogo se obraća pažnja na odnos majke i sina, i oca i ćerke, a mislim da je odnos ćerke i majke neopravdano zanemaren zato što upravo on može da bude izvor velikih problema ili velikog zadovoljstva. Majka je prva važna figura svake osobe i samim tim i veoma odgovorna za prihvatanje sebe, drugih ljudi i sveta oko nas. Kod devojčica uloga majke je važna u identifikaciji sa sopstvenim polom i u formiranju uloge žene koju će prihvatiti. Tokom vaspitanja majka pohvalama utvrđuje ponašanja koja želi da ćerka zadrži, a kritikama eliminiše ona koja su nepoželjna. Na taj način, a i svojim primerom, ona formira identitet svoje ćerke. Poruke koje šalje u vidu pohvala i kritika veoma su važne tokom celog života ćerke. U našoj sredini pohvale se mnogo manje upućuju nego kritike, što kod dece stvara nesigurnost i lošu sliku o sebi. Zato bi majke trebalo više da hvale, kao i da prihvate ponašanja koja se razlikuju od njihovog, zato što će na taj način pomoći svojim ćerkama da se osećaju sigurnije.

* Da li majka treba da se ponaša kao prijateljica, zaštitnica ili da bude autoritet?
- Majke su generacijama bile autoritet u vaspitanju, s obzirom da se očevi nisu bavili mnogo decom nego obezbeđivanjem egzistencije za porodicu. U novije vreme menjaju se uloge muževa i žena, a samim tim i roditelja. Često se čuje od mladih majki da kažu “ja sa svojom decom želim da budem prijatelj, ne želim da imam distancu kakvu su imali moji roditelji”. Naravno, dobro je da distanca bude što manja, odnosno da postoji bliskost, ali i uloga autoriteta je veoma važna. Ukoliko majka nije autoritet, ćerka nema oslonac, sigurnost. Kada dođe u situaciju koju ne može da reši sama, dobro je da majku doživljava kao osobu koja će joj pružiti pravu pomoć. Međutim, ako su one u istoj ravni, to ne pruža sigurnost da će problem biti rešen. Drugarstvo između majki i ćerki je iluzija, i to isključivo majki. Ćerke znaju ko im je najbolja drugarica, ona koju su izabrale i samo njoj mogu da kažu “sve”. Neke majke, međutim, ovo teško prihvataju.

* U kom periodu razvoja majka ima najveći uticaj na ćerku?
- Prvih pet godina deteta su najvažnije u životu svake osobe, tada je najjači uticaj roditelja na sliku koju dete formira o sebi, drugima i svetu. U tom periodu se formira samopouzdanje, samopoštovanje i radne navike. Tada se stvara svest o ulozi pola, odnosno žene, i zbog toga je u tom periodu veoma važan uticaj majke na ćerku. Majke jesu model prema kome ćerke odlučuju kako će ili kako neće živeti. Žene često nisu svesne da način na koji one žive više utiče na ponašanje njihovih ćerki nego zahtevi i želje. Na primer, žene koje su završile fakultet i rade, i pri tom su u kući žrtve kućnih poslova bez trunke vremena za sebe, neće moći lako da motivišu ćerke da uče i završavaju fakultet. U takvim situacijama ćerke kažu “ne želim da budem paćenica kao ona”. Majke najteže prihvataju savet da ulaganjem u sebe i svoj život daju najbolji primer svojim ćerkama.

* U većini slučajeva odnos između majke i ćerke postaje kompleksan u periodu puberteta... Šta je to što se u tom periodu menja kod jedne i kod druge?
- Zadatak roditelja je da vaspitanjem pripreme decu za samostalan život i da ih kad dođe vreme za to puste da odu. Period puberteta je najava odlaska, odnosno psihološkog odvajanja ćerke, što većini majki veoma teško pada. Ćerka tada ima veliku potrebu da bude prihvaćena od vršnjaka, ali joj je važno i da ima podršku u porodici. Ukoliko je veliki nesklad između sistema vrednosti vršnjaka i roditelja, ćerka je u velikom konfliktu. Napadanjem vrednosnog sistema majke ona, zapravo, traži od nje argumente da ih zadrži, a ako ih majka nema, ona prihvata vrednosni sistem vršnjaka. Drugim rečima, ona traži granice, jer još uvek nije u stanju da zna šta je dobro a šta loše. A ako majka ne postavi čvrste granice, ćerka tada dobija preveliku odgovornost da ih sama formira, što može da ostavi značajne posledice.

* Hormoni kod devojčica, osim na emotivnom palnu, pokreću i niz fizičkih promena... Zašto je razgovor majke sa ćerkom na pragu puberteta važan za njeno zdravlje, i fizičko i mentalno?
- Tabu teme se razlikuju od porodice do porodice, ali kod većine je to seks, upravo ono što adolescente najviše interesuje. Ukoliko majke tada ne razgovaraju sa svojim ćerkama, to će stvoriti jaz koji vodi smanjenju bliskosti koja je do tada postojala. Majke najčešće nisu u stanju da savladaju sopstveni stid i odlažu razgovor sa obrazloženjem “još nije vreme, odgovoriću kad me bude pitala”. One majke koje uspeju da razgovaraju o svemu, ali tako da ostanu na nivou zdravlja i da ne pređu granicu zadiranja u intimu, steći će njihovo poverenje koje je osnov dobrog odnosa.

* Koje su to osobine, kodeksi, stavovi koji se mogu prepoznati kao "potpis" majke u ličnosti ili ponašanju ćerke?
- Najčešće su to stavovi i uverenja koji se odnose na ulogu žene. Ukoliko ćerka misli da nikako ne sme da se ponaša kao mama, ili mora da bude kao ona, to kod nje stvara problem u funkcionisanju. Ćerka treba da ima slobodu izbora i da neka uverenja zadrži, a neka ne.

* Psiholozi često kažu da majka u ćerki vidi svoje želje, žudnje i fantazije...
- To se dešava zato što želje, žudnje i fantazije formiraju očekivanja majki koje one imaju od svojih ćerki. Svaka majka, naravno, ima želje i očekivanja za svoju ćerku, ali ukoliko su ona realna i dostižna, uspeće i da motiviše svoju ćerku na razvoj i napredak.

* Majkama je teško da prihvate ćerku kao odraslu osobu, odnosno da je puste da bude žena, samostalna, sposobna da brine o svojoj porodici, kući, deci...?
- Ovaj problem je veoma raširen u našoj kulturi i često dovodi na terapiju mlade žene. Majke ne žele da puste ćerke da odu, jer odlazak doživljavaju kao napuštanje. Ukoliko je odnos majke sa ćerkom u formi simbioze, ona odlazak ćerke doživljava kao gubitak smisla života i koristi svaku vrstu manipulacije da je zadrži. Ako je ćerka postigla visok stepen samostalnosti i želi da ode, takva majka obrće ulogu i šalje ćerki poruku da je sad njoj neophodna pomoć. U psihologiji se to zove inverzna simbioza. Rešenje za ovaj problem bilo bi menjanje stava majki prema svom životu, ulaganje u sebe i druge odnose. Tradicionalno, majke kod nas posle menopauze ne vide smisao svog postojanja osim, eventualno, čuvanje unučića. Ovakvo uverenje je često uzrok depresije žena u ovoj dobi. Da bi izbegle ovakvo stanje tokom celog života, treba da razvijaju interesovanja i uverenje da su bitne i van uloge majke. Takav način razmišljanja imaju žene u zapadnoj civilizaciji i one se ne ponašaju kao da život prestaje kada deca odu iz kuće. Žene posle 50-e koje imaju razvijen društveni život i raznovrsna interesovanja imaju i kvalitetan život i nisu teret svojim ćerkama, već dobar primer za život.

* Da li, i sa kakvim posledicama, majka svojom popustljivošću, tolerancijom i nesuprotstavljanjem može ugroziti ćerkin identitet?
- Svi roditelji ponekad greše i to nije u vezi sa količinom ljubavi, već sa stavovima i uverenjima o vaspitanju. Prevelika tolerancija i nesuprotstavljanje obično dovode do toga da se ne postavljaju granice deci, što jeste greška, jer dovodi do pojave razmaženog deteta koje nije spremno za samostalan život. Majke često i svojom prevelikom brigom nanose štetu ćerkama zato što izjednačavaju brigu i ljubav. Briga nije ljubav, nego poruka da se majka plaši da ćerka neće izaći uspešno na kraj se teškoćama koje mogu da se pojave. Ljubav koja nije opterećena brigom je podsticaj. Ukoliko majka veruje da je ćerka sposobna da rešava probleme i ćerka će imati više samopouzdanja.

Dok jedu treba da piju mlak čaj

BON - Sok tokom ručka nije najzdravija navika kada je reč o deci. Ako već nešto moraju da piju, neka to bude mlak čaj.

- Čaj će im pomoći da bolje vare hranu, neće jesti previše, neće im napuniti želudac. Sa druge strane, reč je o toplom napitku koji neće izazvati šok u organizmu kao što to čini hladna voda ili sok - savetuje Antje Gal iz iz Nemačkog društva za ishranu u Bonu.

Poželjno je samo da ne piju tečnost neposredno pre obroka, da ne bi pre vremena napunili želudac.

Deca koja imaju dobar odnos s majkom, dobra su u vezama

BEOGRAD - Odnos roditelja sa decom je važan jer preko njega deca razvijaju sposobnost za održavanje uspešnih veza kada odrastu, pokazuje istraživanje britanskih stručnjaka. Istraživači takođe upozoravaju da deca koja ne osećaju bliskost sa roditeljima verovatno neće imati pozitivne aspekte vezanosti kada odrastu. Povezanost sa roditeljima daje im sigurnost

U jednom istraživanju iz 1992. godine učestvovalo je oko sedam hiljada oženjenih parova iz SAD, a majke, očevi i deca starosti od 10 do 17 godina bili su ispitani o njihovim međusobnim odnosima. Pitanja su se odnosila na ocenjivanje topline i bliskosti u vezama.

Deset godina kasnije, od 2001. do 2004. godine, ta deca su imala između 20 i 27 godina, i pristupila su anketi o osobama sa kojima su u romantičnoj vezi. Odgovarali su na pitanja o zadovoljstvu u vezi i količini konflikata sa partnerom.

Rezultati istraživanja su pokazali da je majčin opis odnosa s detetom mogao predvideti kako će se to dete slagati u ozbiljnoj vezi u svojim dvadesetim godinama. Posebno ona deca koja su imala topao i blizak odnos sa svojom majkom, kasnije su opisivala svoje veze kao ispunjavajuće i zadovoljavajuće, i sa manje konflikata.

Kako da hranom ojačate pamćenje

Ako muku mučite sa koncentracijom, povremno ste nervozni i slabije pamtite, krajnje je vreme da pomognete vašem mozgu. Za početak ne treba da preskačete obroke, jer to izaziva pad šećera zbog koga ćete se osećati iscrpljeno i nervozno. Badem je bogat magnezijumom

Magnezijum je poznat kao mineral koji podstiče izlučivanje serotonina. Ima ga u bademu, puteru od kikirikija, spanaću, pasulju sa crnim tačkama, sočivu, pečenom krompiru. Ukoliko ste baš zauzeti i nemate dovoljno vremena da vodite računa o ishrani, uzmite magnezijum kao dodatak ishrani.

Za dobro pamćenje zadužen je i vitamin B, koji je ključan za emocionalno zdravlje.

Da biste ga uneli u organizam, jedite lisnato tamnozeleno povrće, vitamin B-2 dobićete iz brokule, pečuraka i prokelja. Žvačite proso i pšenične klice za B-1, vitamin B-3 ili nijacin naći ćete u kikirikiju, a B-6 u ribi i piletini.

I na kraju, ukoliko niste najbolje raspoloženi, bilo bi najbolje da unosite omega ulje.

Američka studija iz 1999. godine je pokazala je da riblje ulje ima dobar učinak na manično-depresivne pacijente. Omega sastojci se nalaze u semenu lana i spirulina algama.

Najbolji citati - Sreća

• Prava je tajna sreće u tome da mnogo zahtevamo od sebe, a malo od drugih.
• Sreća nije u događajima. Ona ovisi o plimama i osekama uma.
• Ne zavisi od tebe hoćeš li biti bogat, ali zavisi od tebe hoćeš li biti sretan.
• Ko vjeruje da je sretan, on je odista sretan.
• Ako želiš biti sretan, nauči ugađati.
• Najveća sreća u životu je uvjerenost da smo voljeni – voljeni zbog toga kakvi jesmo ili još više, usprkos tome kakvi jesmo.
• Sjećanje na patnju udvostručuje sreću.

Najbolji citati - Neprijatelji

• Neprijateljima treba neprekidno opraštati, jer je upravo to ono što ih najviše ljuti.
• Beskrajno mudri Kinezi naučili su me da treba znati izabrati između glavnog neprijatelja i sporednog neprijatelja.
• Ime mi je Đorđe Balašević. Prijatelji me, uglavnom zovu Đole. Neprijatelji me ne zovu. Ali ne zovem ni ja njih. Pa ko duže izdrži...
• Da bi vidjeli neprijateljevu propast, neki su spremni i na vlastitu.
• Opasan je neprijatelj koji nosi masku prijatelja.

Najbolji citati - Mudrost

• Ne postoji nešto takvo kao što je neizbježan rat. Ako do rata dođe, to je zato što je zatajila ljudska mudrost.
• Mudrome više koriste neprijatelji, nego ludome prijatelji.
• Mudar čovjek oblikuje sebe, budala živi samo zato da bi umrla. 
• Samo se nikad ne daj navesti na prepirku! Mudri upadaju u neznanje kad se prepiru sa neznalicom.
• Pametnom čovjeku je gotovo sve smiješno, mudrome gotovo ništa.
• Znati mnoge stvari ne znači biti mudar. 
• Poštenje je prvo poglavlje u knjizi mudrosti. 

Engleski jezik svake godine dobija 8.500 novih reči

Blic
Istraživanje univerziteta Harvard pokazalo je da je engleski svake godine bogatiji za 8.500 novih reči, zbog čega će vrlo brzo imati preko milion reči.

Međutim, prosečni Britanac zna oko 75.000 reči, a u svakodnevnom životu ih koristi samo 50.000.

Engleski jezik u vreme kraljice Elizabete Prve imao je oko 150.000 reči.

Zbog globalizacije i faktora migracije, u drugim delovima sveta, međutim, jezici i dijalekti, kojih ima između četiri i šest hiljada, i dalje se gase.

Smrću 85-godišnjeg Boe Sr, poslednjeg pripadnika plemena Bo na ostrvima Andamane, i jezik ovog naroda je nestao sa lica Zemlje.

Dejvid Vilis, profesor lingvistike na Kembridžu kaže: "Siguran sam da će u narednih 200 godina nestati polovina jezika na svetu".

Najbolji citati - Žena

• Kada se muškarac udvara ženi, onda on očekuje da će joj se dopasti. Kada se ženi dopadne muškarac, onda ona očekuje da joj se on udvara.
• Svaka žena je bespomoćna dok joj se ne osuši lak na noktima.
• Najbolja je ona žena koja slušajući umije zapovijedati.
• Kada ne bi bilo žena, dijamant bi bio samo običan kamenčić!
• Kad neka žena kupuje mušku košulju, onda je zaljubljena. Kad je pegla, onda je udata. Ako pri tome i pjeva, ona je i prvo i drugo.
• Možete li zamisliti ženu koja bi svom dragom dopustila da tokom 1001. noći priča bajke?
• Neugledne žene uvijek su ljubomorne na svoje muževe, lijepe to nisu nikada.
  
• Lepe zene su potrebne samo ljubavnicima i slikarima bez maste.

Najbolji citati - Ljubav

• 
  Ono što je najlepše na iskrenoj i dubokoj ljubavi na kojoj je sve lepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo nijedna naša mana ne dolazi do izraza. Ivo Andric
• Najviše se vole oni ljudi koji imaju iste vrline, a najviše se mrze oni koji imaju iste mane. Jovan Ducic
• Samo ono što činimo iz ljubavi, činimo slobodno, pa ma koliko patnje iz toga proizašlo.
• Svi smo mi rezultat ljubavi i zanosa.
• Žena dokazuje svoju ljubav prema muškarcu požrtvovanjem, a on svoju glupostima.
• Jedina važna stvar, kada budemo odlazili, bit će tragovi ljubavi što ćemo ih ostaviti za sobom.
• Na početku ljubavi ljubavnici govore o budućnosti. Kad se ljubav približava svom kraju govore o prošlosti.
• Ne ljubiti - to je pravo samoubistvo.
• Postoje ljudi koji vam izvade srce i postoje ljudi koji ga vrate na mjesto.
• Kad čovjek ima ljubavi, nema straha.
• Velika ljubav proizilazi iz velikog saznanja voljene stvari, a ako je malo poznaješ, malo ćeš je, ili je uopće nećeš moći voljeti.

BBC Horizon - The secret you

U Evropi regruti služe vojsku u još 11 država

Blic - Pre 8 sati

Nemački Bundesver primio je poslednjih 12.150 regruta koji će završiti služenje vojnog roka 1. jula ove godine, nakon čega će nemačke trupe činiti samo profesionalni vojnici. U Evropi obavezni vojni rok zadržava još 11 zemalja - Jermenija, Austrija, Belorusija, Kipar, Danska, Finska, Grčka, Norveška, Rusija, Švajcarska i Turska. Poslednja generacija nemačkih regruta

U okruženju Srbije, čiji su poslednji regruti položili zakletvu u decembru, sve države su prešle na profesionalnu vojsku, a prva je to učinila Slovenija 2003. Za njom je, posle velike debate, sledila Mađarska 2004, a potom i BiH, Rumunija, Makedonija i Crna Gora 2006. Vojna obaveza je ukinuta u Bugarskoj 2007, u Hrvatskoj godinu dana kasnije, dok je Albanija prešla na profesionalne vojne snage prošle godine.

Da li je neophodno da čistimo dom anti-baketerijskim sredstvima?

Anti-baketerijski proizvodi su postali normalna pojava u našim kućama, ali ipak bi bilo bolje i za vas i za vašu decu da se vratite na stare, ’’regularne’’ proizvode.

Najbolji način da se zaštitite je da ruke perete sapunom i vodom. Drugo, kao što smo već naveli, okruženje koje je suviše sterilno nikako nije dobro za razvoj zdravog imunog sistema.

Na kraju, prevelika upotreba antibakterijskih proizvoda može biti razlog sve veće otpornosti organizma na antibiotike. Zašto? Zato što, umesto da samo uklonite bakterije iz kuće, koristeći antibakterijske proizvode terate te bakterije da mutiraju i postanu otporne na proizvode koje koristite.

Ovo je postao toliko ozbiljan problem da je Svetska zdravstvena organizacija još davne 2000. godine preporučila da se antibakterijski proizvodi ne koriste svaki dan.