Unesite svoj mejl ako želite da redovno pratite ovaj blog

Дошло је до грешке у овом гаџету

уторак, 15. јануар 2013.

Јасмина Вујић: Студенти из Србије и Српске освајају Беркли



Јасмина Вујић: Студенти из Србије и Српске освајају Беркли12.01.2013 09:04 | Сандра Кљајић
Орден заставе Републике Српске са златним венцем који ми је доделио председник РС Милорад Додик, велико је признање, које ће само бити још већи подстрек за мене да упорно радим на промовисању српског народа у свету, на промовисању његове културе, језика, писма, историје и духовности.
Рекла је то у интервјуу "Гласу Српске" шеф катедре за нуклеарни инжењеринг на америчком универзитету Беркли Јасмина Вујић, један од најутицајнијих српских научника у свијету.
* ГЛАСПредсједник РС Милорад Додик одликовао Вас је поводом 9. јануараДана икрсне славе РС орденом заставе Републике Српске са златним вијенцем?
ВУЈИЋ: То је заиста велико изненађење за мене и велика част. Веома захваљујем председнику РС Милораду Додику на огромној почасти коју ми је указао. Посебно ми је драго што се моје име нашло поред имена амбасадора Руске Федерације Александра Боцан Харченка, великог пријатеља српског народа, и Новака Ђоковића, првог тенисера света, и најбољег амбасадора српског народа у свету! Ово велико признање ће само бити још већи подстрек за мене да упорно радим на промовисању српског народа у свету, на промовисању његове културе, језика, писма, историје и духовности. Наставићу да радим на повезивању наших младих људи широм света, на омогућавању да се најбољи студенти образују у свету, али и да не забораве одакле су потекли и да кад тада врате тај дуг свом народу. Такође ћу наставити да радим на повезивању и сарадњи Бањалучког универзитета са Калифорнијским универзитетом у Берклију, на размени студената и професора, као и на побољшању квалитета образовног система и истраживачког рада.
* ГЛАСКако изгледа рад на Берклију?
ВУЈИЋ: Беркли је универзитет пун живота, енергије, хиљаду ствари се дешава у исто време: курсеви, предавања, семинари, испити, конференције, радионице, врхунски истраживачки пројекти у свим областима. Квалитет је најбитнији: само се најбољи студенти примају, курсеви су прве класе, најбољи уџбеници, а истраживачки рад је на првом месту. Професори су главни носиоци и квалитета наставе, и квалитета научно-истраживачког рада. Сарадња са другим универзитетима, домаћим и страним лабораторијама и институтима, са индустријом, владиним установама и научним фондацијама је приоритет. Сасвим је уобичајено да на Берклију видите и слушате власнике великих компјутерских компанија (Гугл, Мајкрософт, Епл, Интел, ..) Силицијумска долина је такође у Сан Франциско заливу као и Беркли, тако да је на око сат времена вожње. Много студената који су дипломирали на Берклију не само да раде у Силицијумској долини, већ су и међу главним носиоцима иновација, патената, развоја. На Берклију можете у сваком моменту да се "сударите" са државницима и дипломатама из целог света, са познатим књижевницима и новинарима, режисерима, Нобеловцима и врхунским научницима. Један од основних задатака који се постављају пред професоре, поред образовног рада, је и доношење истраживачких пројеката. На техничким факултетима просек по професору се креће од пола милиона долара до неколико милиона долара годишње. Из тих средстава се финансирају постдипломци који раде на истраживачким пројектима, односно њихове школарине и стипендије, купује се модерна лабораторијска опрема, инструментација, кластери компјутера. Квалитет истраживачког рада се наравно цени и великим бројем објављених истраживачких радова и публикација, који су такође основа даљег напредовања професора.
* ГЛАСКакве шансе студенти са ових простора имају за упис на престижнеуниверзитете попут Берклија?
ВУЈИЋ: Као Калифорнијски државни универзитет, Беркли је до пре две године морао да даје приоритет домаћим студентима из Калифорније на редовним студијама, јер су школарине биле знатно ниже него на приватним америчким универзитетима. Ситуација се променила, тако да је проценат страних студената који се примају на прву годину редовних студија повећан на 10 одсто са један одсто. На жалост, истовремено је повећана и школарина, тако да за стране студенте износи близу 40 хиљада долара за годину. Последипломске студије су још скупље, али су постдипломци на техничким наукама финансирани из истраживачких пројеката професора, тако да најбољи студенти свакако да имају шансу да буду примљени.
* ГЛАСКолико је на Берклију српских студената и колико су успјешни?
ВУЈИЋ: Има и оних који су дошли директно из Србије и Републике Српске (то су углавном постдипломци), као и оних који су рођени у САД. Број се разликује од године до године. Наравно да су то јако добри студенти, јер су критеријуми за упис на Беркли изузетно високи. Има и одређени број студената који су добили "спортске" стипендије као изузетни спортисти, а који су Србији донели много медаља на европским и светским такмичењима. На Берклију су, на пример,  дипломирали српски репрезентативци Милорад Чавић (пливање), Ђорђе Вишацки (веслање), Иван Рацков и Лука Шапоњић (ватерполо), Ива Обрадовић (веслање) и Милица Вукадиновић (кошарка), а овде су сада веслачи Лука Ћорђевић, Игор Лучић, Јован Јовановић, Иван Остојић, Сава Поповић, и ватерполисти Алекса Шапоњић, Лука Ивановић, и Никола Липовац, док је његов старији брат Лука Шапоњић остао у својству помоћника тренера. Српски четверац  – Лука, Игор, Јован уз Александар Филиповића, је 2012. освојио златну медаљу за Србију на Светском првенству за сениоре до 23 године у Литванији, док је Алекса Шапоњић као српски репрезентативац у ватерполу освојио златну медаљу на Европском првенству и бронзу на Олимпијади у Лондону 2012. године. Наши студенти на Берклију имају своју студентску организацију ( Berkeley Organization of Serbian Students - BOSS ), која је веома активна у организовању културних и  спортских догађаја, предавања, као и осталих видова дружења. Прошлог семестра су довели младог режисера Бориса Малагурског, који је приказао свој филм "Тежина ланаца", а у фебруару су организовали српско културно вече, тј. Светосавску академију.  Шапоњић се тада управо вратио са Европског првенства, те је на крају програма цела сала од преко 200 људи могла да се диви новоосвојеној златној медаљи за српску репрезентацију. Желим да поменем и остале српске студенте који су врло активни у студентској организацији: Катарину Вајт из Чачка, која је прошле године била председник организације српских студената на Берклију (иначе студира славистику и историју), Лазара Супића из Гацка (завршава докторат из нуклеарне технике), Марка Ристића који управо дипломирао, Милутина Јањића из Прњавора, који завршава докторат на Православном институту и ради као предавач за српски језик, Милоша Јорговановића, Небојшу Милосављевића и Душана Степановића из Београда (који раде докторате из електронике), Душана Ћосу (који завршава докторат на Машинском факултету), као и Игора Марића, Николу Радновића и Сандру Ђекић, који су сви веома активни у студентској организацији. У јануару стиже код мене на докторске студије још један студент пореклом из РС. Његово име је Мирослав Поповић, он је из Бањалуке и летос је добио и стипендију Министарства науке и технологије РС.  И ове године се припрема много догађаја, укључујући и Светосавску академију и српске културне вечери. Наши студенти се надају да ће чувени режисер Емир Кустурица прихватити њихов позив да у фебруару буде главни гост на Светосавској академији на Берклију.
* ГЛАСОд 1. јула 2009. године налазили сте се на челу удружења декана свихнуклеарних факултета у САД?
ВУЈИЋ: Била сам на челу овог удружења годину и настојали смо да утичемо на амерички Конгрес и Сенат, да се настави са даљим развојем у нуклеарној енергетици. Ту смо били успешни, тако да се наставља развој реактора мале снаге који ће имати много боље сигурносне и економске предности. Избор на ову функцију од стране мојих колега је представљало велико признање и част за мене.
* ГЛАССтручњаци годинама воде дискусије о предностима и манама нуклеарнеенергије?
ВУЈИЋ: Свет се суочава са великим изазовима у настојањима да истовремено очува животну средину и обезбеди довољно енергије, имајући у виду да скоро трећина становништва нема приступ електричној енергији, и да неразвијене земље као и земље у развоју углавном користе фосилна горива као главне енергенте. Идеални енергетски извори не постоје: можемо увек да дискутујемо о ризицима по становништво и околину од којих ни један енергетски извор није имун, о њиховој ефикасности, о производној цени, о штетним емисијама или о количини произведеног штетног отпада. Многољудне земље које желе енергетску сигурност и мању зависност од фосилних горива окрећу се нуклеарној енергетици. Нуклеарна електрана, при нормалном раду, не емитује никакве штетне емисије у околину. Чак ни несрећа на три реактора електране Фукушима, која је проузрокована страховитим земљотресом и цунамијем, није проузроковала ниједан смрти случај. Кина тренутно гради близу 30 нових нуклеарних реактора. У САД тренутно ради 104 нуклеарна реактора, који производе око 20 одсто електричне струје у САД и производна цена је међу најнижим. Приоритет истраживања у области нових генерација нуклеарних реактора, нарочито после нуклеарне несреће у Фукушими, су побољшање сигурности и безбедности реактора, уграђивање пасивних сигурносних мера у модерне реакторске дизајне, повећавање њихове ефикасности, продужавање животног века, смањивање укупне количине произведеног отпада, прераде и рециклирања истрошеног нуклеарног горива, и проналажења решења за дугорочно одлагање радиоактивног отпада. Француска, где 59 нуклеарних реактора производе близу 80 одсто електричне енергије, је већ развила систем прераде и рециклирана истрошеног нуклеарног горива, и планирају да до 2020. године имају такозвани "затворени" горивни циклус, са веома малом количином отпада који ће се складиштити под земљом.
* ГЛАСШта су тренутне  активности струковног удружења електроинжењера којег чинељуди са простора бивше Југославијекоји живе у САДКаква је сарадња са Србијом иРепубликом Српском?
ВУЈИЋ: Процена је да има више од 2.000 електроинжењера расутих по свету који су завршили електротехничке факултете у Србији и РС. У овој групи ћете наћи професоре водећих светских универзитета, научнике и стручњаке који раде у врхунским истраживачким лабораторијама у свету, у компанијама у Силицијумској долини, многи су власници патената у областима телекомуникација и развојних софтверских програма, аутори уџбеника и књига, власници компанија. Да бисмо их окупили, пре десетак година нас троје колега (др Света Ђурић, Мита Поштић и ја) смо основали америчко непрофитно стручно Удружење електроинжењера (ЕТФ–БАФА), и ја сам неколико година била први председник овог удружења, које сада броји неколико стотина чланова. Успели смо у више наврата да пошаљемо компјутере и опрему за школе, факултете и болнице. Иван и Јелена Рашовић из Лос Анђелеса својом великом донацијом преко нашег Удружења су омогућили изградњу лабораторијског блока за студенте између Машинског и Електротехничког факултета у Београду, који данас носи њихово име. И пре три године смо организовали и превоз најмодерније опреме у области ласерске технологије (вредне преко пола милиона долара) коју је поклонио др Бранислав Симић Главашки из Кливленда. Опрема је отишла Институту за физику и Електротехничком факултету у Београду. Такође смо набавили компјутере за информатички кабинет Основне школе "Свети Сава" из Прњавора. Ово су само неки примери. Сада је у току акција прикупљања средстава да би се набавили компјутери за Вишу електротехничку школи у Гњилану, као и за Основну школу Свети Сава у Косовској Митровици.
* ГЛАСКоји су Ваши даљи планови?
ВУЈИЋ: Поред редовних предавања које држим на Берклију, носилац сам два велика научно-истраживачка пројекта у које је укључено неколико америчких универзитета и четири америчке нуклеарне лабораторије. Пројекти су везани за нуклеарну безбједност и дизајне нових нуклеарних енергетских система. То су милионска средства, из којих сам организовала два научно-истраживачка центра на Берклију. Имам и веома развијену научну сарадњу са колегама из целог света. У ближој будућности не видим да ће се ишта мењати на том плану.  У Србију долазим сваког лета, а и до Бањалуке ћу такође да свратим. Настојим да успоставим сарадњу и са Београдски универзитетом, као и са Бањалучким универзитетом. Радим на томе да се потпише споразум о сарадњи измећу Универзитета у Бањалуци и Беркилија. У сваком случају сам спремна да помогнем својим знањем и искуством, нарочито у областима високог образовања и науке.
Тесла заслужује више
* ГЛАССвијет обиљежава 70 година од смрти Николе ТеслеДа ли се Теслино имеданас достојно слави?
ВУЈИЋ: Ове године се обележава 70 године од Теслине смрти низом манифестација - од конференције у Њујорку, до отварања Центра за космолошке студије "Никола Тесла" у Београду, чији је оснивач др Велимир Абрамовић. Такође је ревитализовано Друштво и фондација "Никола Тесла" у Београду, чији је дугогодишњи председник био професор Александар Маринчић. Брачни пар Роберт и Симонида Јут из Вашингтона планирају да заврше други део чувеног документарног филма "Тесла – господар муња" који је у протеклих десет година приказан на америчкој телевизији велики број пута и веома допринео томе да се о Тесли много више зна у САД. Ја ипак сматрам да Тесла заслужује далеко више и надам се да ће ова година бити искоришћена за промовисање Теслиног имена и проналазака који су променили свет.

Биографија

* ГЛАСПредајете на престижном америчком факултетупрва сте жена декан Факултетаза нуклеарну техникупри Берклију. Како је изгледао Ваш пут?
ВУЈИЋ: Увек наглашавам да сам своје образовање стекла на Електротехничком факултету у Београду, где сам дипломирала и магистрирала. Зато ми је веома драго што је ове године и Београдски универзитета ушао на Шангајску листу 500 најбољих универзитета на свету. После завршетка студија сам добила посао у Институту за нуклеарне науке у Винчи, где сам радила осам година. На Мичигенском универзитету сам докторирала у области нуклеарних наука. Прво сам добила посао истраживача у америчком нуклеарном институту Аргон код Чикага, а после неколико година понуду за место професора на Берклију. На чувеној Шангајској листи од 500 најбољих универзитета на свету, Беркли је био на другом месту 2010. године, а 2012. је укупно четврти, док је на другом месту у природним наукама и хемији, на трећем месту у техничким наукама, математици, физици, и компјутерским наукама, на четвртом у економији. Имајући у виду то да је број Нобеловаца један од главних критеријума по којима Шангајска листа вреднује светске универзитете, напоменућу да је укупно 22 професора на Берклију добило Нобелове награде, и данас их је на Берклију девет, а да је укупно 28 Нобеловаца завршило студије на Берклију.

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...