Unesite svoj mejl ako želite da redovno pratite ovaj blog

четвртак, 21. новембар 2013.

Шајкача – Српска национaлна капа


Шајкача је српска национална капа коју сељаци из централне Србије и данас носе. Материјал шајак се прави од вуне, те је шајкача згодна за ношење и лети и зими јер одржава константну температуру главе.
Зими бочне стране шајкаче могу и да се спусте на уши. Најчешће је сивомаслинасте боје, што асоцира на војску, али може бити и других боја – плава или тегет. Облик шајкаче помало подсећа и на чамац, шајку. Сматра се да су сличне капе носили српски војници у аустроугарској пограничној речној морнарици – шајкаши.
Најпознатија слика српског војника са шајкачом која је обишла свет
Историја шајкаче се протеже до у средину XIX века. Срби су пре шајкаче и шешира (у градовима) некад уобичајено носили црвене турске капе – фесове. Постоји чак и једна позната староградска песма о фесу – Црвен фесић. Половином XIX века аустроугарска војска, као и друге европске војске, схватила је да шарене, накинђурене униформе које су се до тада носиле нису практичне за пољске услове, лоше се уклапају у околину и блато их брзо учини похабаним. Поред тога, непријатељ их лако уочи из даљине. Зато је аустроугарској армији направљена нова униформа.
Капа је била шајкача. Нова униформа се није допала владару Францу Фердинанду, па је урађено ново решење, а постојеће већ сашивене униформе је купила Србија у четврт цене. Срби ја је у то време често ратовала, а била је мала и сиромашна земља. Јефтине униформе су јој биле као дар са неба. До тада поцепани и неуредни војници почели су да личе на праву војску.
Шајкача је врста капе од материјала шајак. Реч шајак – вунени материјал, чоја домаће израде, слична сукну, потиче из турског језика.
Царска аустроугарска војска је неколико десетина година касније доживела да је српска војска потуче баш у тим униформама. Српски војници су у великим биткама Првог светског рата на непријатеља јуришали под шајкачом. Постоје војничке и официрске шајкаче. Официрске имају и мали штитник изнад очију.
После опремања српске војске новим униформама 1870. први рат у којем се шајкача показала био је рат против Турака 1876–1878. Да би мобилизација (прикупљање војске за рат) била што бржа, народу, односно онима који су били под војном обавезом, подељене су униформе да их држе код куће. Народ је почео да носи делове војне униформе и у свакодневном животу. Имати део униформе на себи било је за понос јер ко има униформу, то значи да је он војник спреман за рат и јунаштво.
Срби су као део мушке народне ношње тада почели да носе такозване бриџ (или бричес) панталоне –горе широке, а испод колена се сасвим сужавају, и шајкаче. Добровољци из Балканских ратова и Првог светског рата из Србије преносе шајкачу и у друге српске крајеве, где се у већој мери носи у Херцеговини и у Лици до и током Другог светског рата.
Шајкача се ни пред ким није скидала – ни пред краљем, једино пред Богом, у цркви. Била је то, а и данас је за онога ко је носи, капа за све прилике. Носи се према расположењу онога који је носи – натучена на чело, повучена назад на потиљак, нахерена, набијена на уши, зими са спуштеним бочним странама. У њој се чувају паре, држе затакнута писма добијена из даљине, њом се брише зној на раду у њиви. Лако се савија и може, по потреби, да се задене за појас, али и да се као мали шатор стави на лице за време дремке у хладовини под дрветом.
Иако се данас носи много мање него некад, шајкача је и даље један од симбола Србије и Српства.

(Српски код)

Lekoviti i poželjni: 8 biljnih čajeva koje morate imati

20.11.2013 13:08
U kratkim crtama, u nastavku pogledajte listu nekoliko čajeva, koji imaju neverovatne zdravstvene dobrobiti i koje bi svako trebalo da ima kod kuće i redovno ih konzumira.

ČAJ OD KOPRIVE

Čaj od koprive se pravi od lišća koprive, koja je, uprkos svojoj gruboj spoljašnjosti, jedan od najboljih prirodnih lekova za razne bolesti, kao što su anemija, povišeni krvni pritisak, reume, artritis, kašalj i prehlada, kongestija, infekcije mokraćnog sistema, problemi sa bubrezima i mokraćnim mehurom.

ČAJ OD KAMILICE

Kamilica je popularna biljka koja se koristi u čajevima širom sveta. Kamilica umiruje želudac i ublažava nadutost i probavne smetnje. Kamilica takođe smiruje um i pomaže ljudima da se opuste i lakše se nose sa stresom. Neki ljudi su alergični na kamilicu i takvi treba da izbegavaju uzimanje čaja. Osobe koje imaju probleme sa spavanjem trebaju popiti šoljicu čaja od kamilice pre odlaska u krevet. Kamilica dokazano pomaže kod nesanice i pomaže u opuštanju tela i uma.

ČAJ OD ĐUMBIRA

Đumbir deluje kao stimulator i daje nam potrebnu energiju. Konzumiranje čaja od đumbira stimuliše i smiruje probavni sistem. Đumbir dokazano pomaže kod mučnine. Takođe, zahvaljujući svojim protiv-upalnim svojstvima, čaj od đumbira pomaže u borbi sa artritisom.

ČAJ OD NANE

Nana je mirisna biljka, od koje se prave čajevi koji imaju umirujuće delovanje. Nana ili menta pomaže kod lakše probave hrane, smanjuje nadutost i probavne probleme. Propisuje se osobama koje imaju upale creva. Šoljica čaja od paprene mente će olakšati mučninu i povraćanje, pogotovo ako patite od bolesti putovanja. Ako imate žgaravicu, nemojte da pijete čaj od mente, jer konzumiranje ovog čaja može pogoršati vaše stanje. Ovaj čaj pomaže i kod herpesa. Takođe, nana će osvežiti i vaš dah. Druge zdravstvene prednosti konzumiranja ovog čaja su olakšanje bolova u mišićima i olakšavanje hroničnog bola, ublažavanje kašlja i blažih oblika astme, kao i smanjenje stresa.

ČAJ OD LAVANDE

Čaj od lavande pravi se od sušenih ljubičastih, ružičastih i belih cvetova, koji rastu na grmovima lavande. Vekovima se lavanda koristi kao mirisna biljka. Dalje, lekovita svojstva lavande su dokumentovana i cenjena širom sveta. Šolja čaja od lavande pomaže da umirimo svoj um i telo i pomaže nam da lakše zaspimo. Kada se osećate anksiozno i depresivno, pripremite sebi šoljicu čaja od lavande, koja će vam pomoći da se smirite i oraspoložite. Pomaže u lečenju nadutosti, grčeva, kod problema sa crevima, respiratornih smetnji i različitih tipova infekcija. Čaj od lavande se može stavljati na grudi, kako bi se smanjio kašalj, ublažio bronhitis, astma, prehlada i ostali respiratorni problemi. Lavanda se koristi za smanjenje telesne temperature kod dece i odraslih. Ova biljka ima i druga lekovita svojstva – koristite vrećice čaja od lavande da zacelite rane, posekotine, čireve i ranice.

ČAJ OD MATIČNJAKA

Čaj od matičnjaka je ukusno piće i vrlo učinkovit tonik za smirenje živaca i uznemirenosti. Hladne kesice čaja od matičnjaka pomažu kod problema sa čirevima ili kod problema sa genitalnim ranicama, koje uzrokoje virus „herpes simplex“. Mješavina čaja od matičnjaka uspešno i dokazano pomaže u lečenju uznemirenosti i anksioznosti, stresa i nesanice. Matičnjak sadrži određena svojstva, koja pomažu u kontrolisanju herpesa i regulišu štitnjaču.
Matičnjak pomiešan sa nanom (mentom) može smiriti želudac, pomoći kod problema sa probavom i smanjiti nadutost. Ako imate probleme sa nervima, konzumirajte barem jednu šolju čaja od matičnjaka dnevno. Konzumiranje ovog čaja takođe će poboljšati vaše pamćenje, koncentraciju i moždane funkcije i podići će vaše raspoloženje.

ČAJ OD RUZMARINA

Svima je poznato da se ruzmarin koristi u kuhinji, međutim, mnogo je manje onih koji znaju da konzumiranje čaja od ruzmarina ima brojne zdravstvene prednosti. Čaj od ruzmarina je zapravo izrazito zdrav. Čaj od ruzmarina, pre svega, pomaže u opuštanju mišića. Osim toga, učinkovito deluje kod probavnih smetnji. Ako imate probleme sa žučnim mehurom i jetrom, redovno konzumirajte čaj od ruzmarina, koji će pomoći u ublažavanju i smanjenju simptoma. Dalje, ovaj čaj ublažava kašalj i pomaže osobama koje imaju probleme sa blažim oblicima astme.

ZELENI ČAJ

Konzumiranje zelenog čaja ima mnoge zdravstvene prednosti. Zeleni čaj smanjuje rizik od raka, inhibira kancerogene supstance u cigaretama. Takođe, sadrži moćne antioksidante, polifenole, koji pomažu u suzbijanju slobodnih radikala. Štaviše, zeleni čaj zaustavlja formiranje određenih tumora. Ovaj čudnovati čaj smanjuje nivo holesterola i triglicerida u krvi, čime podstiče zdravlje srca. Zeleni čaj snižava krvni pritisak, sprečava i bori se protiv karijesa, te inhibira različite viruse i onemogućava im da razviju raznorazne bolesti.

Ручни рад: Србин направио ауто вредан 230.000 евра

КРАГУЈЕВАЦ – Драган Павловић из шумадијске општине Гружа ручно је израдио аутомобил који је у Монте Карлу продао за 230.000 евра, а и има наруџбину за још два возила, јавила је локална телевизија.
Павловић је на аутомобилу радио осам година, реализујући тиме идеју која је, почетком прошлог века, настала у ковачкој радњи његовог деде Душана.
Аутомобил носи назив “Фабер” (ковач), а Драган Павловић, који у радионици завршава још два аутомобила, не воли појављивање пред камерама, па је изјаву локалној телевзији дала његова ћерка, која је истакла да аутомобил може да развије брзину до 230 километара на сат, а потребно му је осам секунди да развије брзину до 100 километара на сат.
“Све је направљено у Гружи, једино је мотор ‘мерцедесов’ и то Ц класе”, рекла је Драганова ћерка локалној телевији. Како се наводи, аутомобил је направљен од полиестера и прохрома, има мишленове гуме. Инструментална табла је од дрвета, а кров може по потреби да се отвори. Седишта су пресвучена кожом.

(Танјуг)

Оно што нисте знали: Занимљивости о односима Србије и Немачке

car_dusan_large(Курир)
Први дипломатски односи између Србије и Немачке успостављени су пре 820 година, када се цар Фридрих Барбароса на једном од крсташких похода сусрео са оснивачем српске династије, Стефаном Немањом.
Цар Душан је на свом двору имао припаднике немачких племићких породица као витезове од поверења. Међу њима је био витез Палман, уз још 300 веома угледних Немаца.   
Први гастарбајтери: После Берлинског конгреса дошло је до успостављања званичних односа између Србије и Немачке (међудржавни уговори, отварање конзулата, трговина, инвестиције немачког капитала у рударство).
Поред индустријалаца у службу српске државе ставили су се и бројни радници из Немачке.
Немачка школа: Доказ за велику немачку колонију у Србији је и чињеница да је још 1829. Павле Вернер, немачки учитељ, добио дозволу да води немачку приватну школу.
Само између 1719. и 1721. неколико стотина Немаца из области Пфалц доселило се у околину Београда, и то на Дорћол, у Миријево (Маријен-Небел), Сланце, Смедерево, Гроцку, Остружницу (Остербах), на Авалу и у Јагодину.
Одликовања: Јакоб Грим је 1849. због „његове учености и заслуга“ постао дописни члан Дружества србске словесности.
Према препоруци Грима и уз лични ангажман Фон Хумболта,
Вук Стефановић Караџић добија царски орден и постаје члан Пруске академије наука.
Према архивским документима немачких универзитета, од 1885. до 1914. чак 110 Срба докторирало је у Немачкој.
Случај Паула Штурма, алијас Павла Јуришића: Паул Штурм био је у Пруској у истој генерацији војне академије са Августом фон Макензеном.
Чин потпоручника добили су истога дана. По доласку у Србију и уласку у српску војску Паул узима име Павле Јуришић и у Првом светском рату постаје један од значајнијих српских војсковођа.
Неки истакнути Немци који су говорили српски: Јакоб Грим, Вилхелм фон Хумболт, Јохан Волфганг фон Гете као и немачка песникиња Тереза Албертина Лујза фон Јакоб (Талви).


ПОШТЕЊЕ СЕ ИСПЛАТИ: Бескућник који је вратио 40.000 долара добиће дупло више новца

beskucnik
(Телеграф.рс, Индеx.хр)
Глен Џејмс који је недавно пронашао ранац са више од 40.000 долара и предао га полицији, захваљујући прикупљеним донацијама добиће више од 90.000 долара.
Вест о поштењу бескућника Глена Џејмса из Бостона који је у суботу  пронашао ранац у којој је било више од 40.000 долара у готовини и чековима и то је све предао полицији , брзо се проширила.
Власник је пронађен, а прича се великом брзином раширила интернетом и подстакла Ејтана Витингтона из Алабаме, 27-годишњака који ради у маркетингу и који ни на који начин није повезан са Џејмсом, да му помогне.
Он је, наиме, закључио да поштени бескућник заслужује мало више од тапшања по рамену и покренуо за њега акцију скупљања новца на страници ГоФундМе.цом. Циљ му је био да сакупи 50 хиљада, а за само два дана сакупљено је више од 93.000 долара!
- Једноставно ми је Џејмсова прича била инспиративна. Све време смо затрпани негативним вестима. Џејмс људима даје наду и поручује им да није све на свету лоше и ружно – изјавио је Витингтон за Ројтерс.
Џејмс још увек није одлучио како ће потрошити новац и затражио је да седам дана размисли пре него што донесе одлуку.
Људи који су одлучили да донирају, за Џејмса нису понудили само новац већ и одећу, храну, рачунар.

Најмоћнијег Ролс Ројса дизајнирао је Србин

Rolls-Royce-Wraith-038
Један од најпрестижнијих купе модела данашњице дизајнирао је човек са наших простора Павле Трпинац, а редакција Топ Спееда је једина у региону имала прилику да га тестира.
Када треба започети причу о моделу “врејт” није лако одлучити од чега да се почне. Избор је овај пут пао на дизајн, и то из неколико разлога. Први је свакако чињеница да изглед каросерије овог модела потписује српски дизајнер Павле Трпинац. Прилично велики преседан, поготово ако се у обзир узме и то да је најлуксузнији модел у понуди Ролс Ројса, чувени “фантом”, такође дизајнирао Србин, Марек Ђорђевић.
Други разлог зашто причу о моделу “врејт” почињем дизајном је чињеница да је у питању аутомобил који изгледом оставља без даха. Али у правом смислу те речи, што могу и да илуструјем практичним примером. Наиме, аутомобил смо на тестирање преузели у Будимпешти, пред главним улазом у луксузни хотел из ланца Фоур Сеасонс у самом центру града. Испред “врејта” су били паркирани нова Поршеова “карера 911 кабриолет” и “астон мартин ДБ9”, али маса туриста, који су неизбежна појава у Будимпешти, та два аутомобила није ни регистровала. Уствари, није ме толико импресионирало да поменути аутомобили нису привукли пажњу пролазника, већ то какво магнетско дејство “ролс ројс” има на њихове погледе и фотоапарате.
У најкраћем, као да се на месту “врејта” налазио летећи тањир, а у место “поршеа” и “астон мартина” на пример два просечна породична МПВ модела. Иначе, сам дизајн овог луксузног купеа се ослања на модел “гоуст”. Предњи део је веома сличан, може се рећи чак и исти ако се изузму неке благе измене. Како сазнајемо у разговору са љубазним представницима британске компаније, највећи изазов је представљао управо задњи део. После детаљних планирања на крају се ипак одустало од класичне трозапреминске купе форме, а моделу “врејт” је подарена такозвана “фастбек” купе форма, која подразумева опадајућу линију крова. Тиме је аутомобилу подарен помало несвакидашњи изглед, али је и избегнуто да каросерија изгледа као “гоуст” са двоје врата мање.
Rolls-Royce-Wraith-001
Да је у питању аутомобил који дефинитивно иступа из савремених аутомобилских шаблона постаје јасно и приликом уласка у њега. Врата се отварају са предње стране, а тек тада сам и приметио масиван хромирани рукохват смештен на необичном месту – испод ретровизора. Изненађења не престају ни када врата треба затворити. Та радња се, бар са унутрашње стране, врши притиском на прекидач. А када се врата затворе настаје апсолутна тишина. Иако смо се у том тренутку налазили у центру узавреле Будимпеште, у тренутку сам се осетио као у својој спаваћој соби у глуво доба ноћи.
Квалитет материјала и израде је нешто што се подразумева и о чему је јако незгодно писати, јер га је немогуће упоредити са “овоземаљским” аутомобилима. Довољно ће бити ако кажем да је од материјала могуће пронаћи само метал, кожу и дрво, али то никако не илструје довољно целу слику, јер тај опис важи иа за велики број премијум аутомобила осталих произвођача. Оно што код Ролс Ројса није могуће пронаћи, а важи углавном за све остале, су трагови било каквог калкулисања када је квалитет у питању.
Сваком детаљу је посвећена посебна пажња. Као да је сваки прекидач плански диајниран, израђен од бираног материјала и брижљиво полиран. Други утисак је, а то представници Ролс Ројса посебно истичу, је једноставност. Минималистички приступ је очигледан. Број прекидача је сведен на минимум, иако би се од скупоценог аутомобила очекивало управо супротно. То добро илуструје и пример да је ЛЦД монитор у врху централне конзоле сакривен иза црне лакиране површине, а открива се притиском на полирани метални прекидач. Једноставно, “врејту” нису потребни дречави монитори да би приказао свој раскош, он плени другим квалитетима.
Ипак, на централном гребену се налази прекидач са функцијама преузетим из БМW-а. У питању је чувени “ај драјв” систем који омогућава интуитивно коришћење свих система сакривених у аутомобилу. То је свакако нешто што ће млађи купци ценити код овог аутомобила, а с обзиром да је у питању купе, можда није лоша идеја да он следи савремене трендове. С друге стране, аутомобил би могао и десет година да се вози, а да се “ај драјв” ниједном не употреби, јер за све важне функције постоје “прави” прекидачи. Једноставност је примењена и на седишта, која имају само најосновнија подешавања.
Rolls-Royce-Wraith-022
Подразумева се да се све ради електричним путем, а могуће је подешавање по висини, уздуж и у лумбалном делу. И то је то, без непотребних опција проширивања или сужавања бочних ојачања, продужавања седалног дела и слично… Све то није потребно. Сећам се да у “гоусту” нисам био одушевљен обликом предњих седишта, док су она у “врејту” једном речју – савршена. Оно што нас је пријатно изненадило је и то да чак и на задњој клупи има довољно простора, а особе висине до 185 центиметара комотно могу да се отисну и на дуга путовања.
Мотор се стартује притиском на прекидач. При покретању мотор за тренутак произведе прелепи В12 звук, да би се у потпуности утишао. У вожњи је практично нечујан, а звук до кабине допире само при максималним убрзањима, али и тада веома дискретно. А сама убрзања опет није лако описати, јер их није могуће упоредити са стандардним аутомобилима. Док се возач налази за управљачем “врејта” он је у сваком тренутку свестан његове масе и његових диманзија. Управо зато убрзање до сто километара на час за само 4,6 секунди у аутомобилу масе 2.360 килограма изгледа нестварно.
При притиску на десну педалу аутомобил почиње путнике силовито да потискује у наслоне седишта уз пропратну хуку мотора, али која се чује пригушено као да допире из аутомобила који се налази испред. И то траје док год се не склони нога са десне педале. Стабилност и управљивост нисам проверавао јер то заиста нема никаквог смисла у овом аутомобилу, али сам зато у пар наврата био у ситуацији да осетим како функционише електронска контрола стабилности. Потпуно супротно очекивањима, прилично је груба.
Rolls-Royce-Wraith-009
У случају заношења електроника кочењем одређеног точка аутомобил као шамаром враћа на идеалну путању, што је можда само додатна опомена да је у питању аутомобил који није намењен освајању кривина. У принципу он није намењен ни силовитим убрзањима, а мотор енормне снаге као да је ту зато што се то од Ролс Ројса очекује. Мој утисак је да је овај аутомобил првенствено намењен уживању у лаганој вожњи. Ваздушно ослањање возача потпуно изолује од дешавања испод возила, а вожња некако више подсећа на пловидбу. Са друге стране, током целог теста ми се чинило као да се налазим за управљачем аутомобила који може све и који може да ме извуче из сваке ситуације.
Већ два пута сам рекао да ми у писању овог текста потешкоћу ствара чињеница да “врејта” немам са чиме да упоредим. Овај пут ћу ту чињеницу да окренем у своју корист, јер она на неки начин најбоље описује сам аутомобил. У питању је супер купе који апсолутно не ма праве конкуренте на тржишту.
Rolls-Royce-Wraith-037
Поједини аутомобили могу евентуално да парирају високом ценом, али нико не може да пружи сличан ниво луксуза, квалитета и престижа. То конкурентским произвођачима може да представља донекле и олакшавајућу околност, јер “врејт” сиурно неће угрозити њихову понуду. Једноставно се не подударају. Али сасвим сам сигуран да многе компаније Ролс Ројсу итекако завиде на оваквом аутомобилу.
(TopSpeed.rs, Данило Јојић)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...