Ekspedicija “Kragujevac – Kilimandžaro”

http://www.nostalgicno.com/tehnostalgija/ekspedicija-kragujevac-kilimandzaro-1975/

Za nešto manje od mesec dana, tačnije 14. februara, navršava se tačno 40 godina od početka ekspedicije “Kragujevac – Kilimandžaro” na kraju koje se legendarna Zastava 101 popela na krov Afrike!

Neki će zlobnici za sve ondašnje stvari sa podsmehom reći kako nas nisu “dovele daleko”, a mi ćemo – e pa jesu: Stojadin na vrhu Kilimandžara te 1975! Ne znamo sa sigurnošću, ali ni neka veća imena svetske automobilske industrije se bar tih godina nisu mogla pohvaliti sa sličnim uspehom, a da ne govorimo o marketinškoj strani cele priče.

Sve je počelo od idejnog tvorca ove ekspedicije Prof. dr Milana Rakočevića koji je u svojoj mladosti bio veliki zaljubljenik u autobilizam, a bio je i stalni suvozač asa jugoslovenskog auto-moto sporta Bate Nađa. Tako je odlučio da Crvenoj Zastavi predloži svoju ideju za ekspediciju do vrha Kilimandžara koju je osmislio dok je prolazio afričkim pustinjama, a u čijoj pripremi mu je pomogao još jedan šampoion jugoslovenskog reli sporta, Branimir Perić Džo.

Dragan Drakulić, tadašnji direktor Komercijale Crvene Zastave uvideo je da je predlog o ekspediciji idealna prilika za promociju tadašnjeg najboljeg modela jugoslovenske auto-industrije, ali i šansu da se Stojadin isproba u eksploataciji pod nenormalnim uslovima. Ekspediciju je podržao i tadašnji direktor Zavoda Crvena Zastava, Prvoslav Raković. Prvi posao nakon prihvatanja predloga je bio pronalazak sponzora, međutim, pokazalo se da nije bilo razloga za brigu jer su na sponzorstvo odmah pristali “Modriča”, “Tigar” i još dosta manjih fabrika.

Nakon prigodne svečanosti, ekspedicija je 14. februara 1975. krenula na put od Kragujevca do Kilimandžara, dužine preko 11.000 kilometara i to kroz bespuća Nubijske pustinje, savana, kamenjara, trnovitih predela i močvara.

Pet potpuno novih Zastava 101 i jedanaestoro ljudi krenulo je put Afrike 14. februara 1975. godine. Automobili su bili crvene boje, sa Tigrovim gumama i uljem Optima iz Modriče! Četiri automobila su bila bez zadnjih sedišta, kako bi poneli sav prtljag, delove, lekove, opremu, kamere, a jedan je bio u punom fabričkom stanju. Na haubama automobila bila su ispisana imena zemalja kroz koje će ekspedicija proći: Grčka, Egipat, Sudan, Kenija, Uganda, Tanzanija.

1975. godina bila jedina godina relativno stabilne političke i bezbednosne situacije na Afričkom kontinentu. Osnovni adut koji je članove ekspedicije izvukao iz različitih nezgodnih situacija je bio postojanje saveza Nesvrstanih, a jugoslovenski pasoš je otvarao različita vrata i omekšavao stavove lokalnih vlasti, pa su naši ispraćani uz pozdrave Titu. Takođe, Energoprojekt i druge jugoslovenske firme su izvodile radove širom Afrike, tako da se ekspedicija mogla obratiti za pomoć i našim ljudima stacioniranim u Africi.

Jugoslovenski listovi koji su imali ekskluzivno pravo objavljivanja članaka i fotografija su bili: Ilustrovana Politika, Novosti, Borba, Vijesnik, a mnogi drugi su to pravo otkupljivali, a glavni medij je bio TANJUG. To je bilo vreme kada su se informacije prenosile telefonskim putem ili teleksom, a fotografije su se slale avionskom poštom. KK ekspediciju su pratili i inostrani mediji Evrope, a naročitu pažnju su posvetili mediji zemalja kroz koje je ekspedicija prolazila. Neki od zanimljivijih naslova su bili: ’’Avantura 11 Jugoslovena’’, ’’Kroz pustinju i prašumu’’.

U režiji Branka Baletića, kroz kameru Bratislava Grbića, uz scenario Ginke Milinković i muziku Zorana Simjanovića, nastao je dokumentarni film ’’Ekspedicija Kragujevac – Kilimandžaro’’

Veliki broj fotografija je načinio Mioljub Jelesijević, koje je Zastava kasnije koristila u svim reklamnim kampanjama. U Tanzaniji je organizovano fotografisanje automobila uz poziranje manekenke Vini Kibuja što je i za današnje pojmove svojevrstan primer umetničke fotografije.

KK ekspedicija je otvorila vrata tržišta severne Afrike za Zastavu 101, ali i za FIAT 128. Naročita histerija za kupovinu Fiata 128 je nastala u Egiptu gde se ovaj model sklapao od delova iz Kragujevca do 2009, a i danas je taj automobil među omiljenima u Kairu.

Za samu Zastavu 101, ova ekspedicija je dokaz i svedočenje o kvalitetu i izdržljivosti jugoslovenskog četvorotočkaša – preko 11.000 kilometara je prevaljeno, kroz bespuća uz minimum kvarova: zbog skokova sa peščanih dina u pustinji pukao je jedan gibanj i dve viljuške zadnjeg trapa, zbog preletanja suvih rečnih korita sa šiljatim kamenjem na obalama, jedan karter nije izdržao, a oštro trnje je na deonici nakon pustinje izazvalo veliki broj pucanja guma na relativno kratkom putu, ali nijedan kvar nije ozbiljno zaustavio ekspediciju.

Vešti automehaničari Zastave Nikolić i Barlov su tokom cele ekspedicije vodili računa o dobrom stanju Stojadina uz krajnji zaključak da je Zastava 101 zaista, za svoje vreme, bio izdržljiv i pouzdan automobil. Preventiva koja je urađena na motoru, kada su temperature prešle 50 stepeni na pustinjskom suncu, izvađeni su termostati motora a ventilatori hladnjaka stavljeni u neprestani rad, što se pokazalo korisnim jer se ni jedan Stojadin nije pregrejao bez obzira na visoku turažu pod kojom su voženi po pesku (ako brzina padne ispod 120 km/h, Zastave 101 su se znale ukopati u pesak do patosa). Eksperimentalno su testirane posebne “pustinjske gume” iz Tigra – vrsta krampon gume sa povećanom izdržljivošću na jake udare i visoke temperature.

Ekspedicija je uspešno okončana planinarenjem i osvajenjam vrha Kilimandžara, Džilmans pointa na koji su stigli:

Branimir Perić Džo – vođa ekspedicije
Ginka Milinković – pomoćnik organizatora
Milan Rakočevic – organizator ekspedicije
Slobodan Nikolić i Miodrag Barlov – automehaničari iz Zastave
Joža Vlahović – novinar “Vijesnika” iz Zagreba
Bratislav Grbić – kamerman
Branko Baletić – televizijski reditelj
Dušan Sekulić – novinar “Ilustrovane politike”
Mioljub Jelesijević – fotoreporter
Bogdan Šekler – pisac knjige “Džambo Afriko” o ekspediciji Kragujevac – Kilimandžaro, zvanični lekar ekspedicije, novinar
“Večernjih novosti” i “Borbe”

Članovi ekspedicije su se vratili za Beograd avionom, zahvaljujući sponzorstvu Al-Italie.

Svih 5 Zastava 101 je u voznom stanju ukrcano na teretni brod u Tanzaniji i poslato za Atinu, gde su ih ponovo preuzeli članovi ekspedicije i dovezli ih za Kragujevac. Jedan od KK Stojadina je bio izložen na sajmu automobila u Beogradu 1975. gde su bili prisutni i svi članovi ekspedicije koje je publika pozdravila gromoglasnim aplauzom. Automobili su zatim razdeljeni po filijalama Zastave gde su dočekali kraj svog radnog veka. Međutim, prototip Zastave 101 iz 1969. je u nekom trenutku stilizovan kao Stojadin sa ekspedicije i kao takav se nalazi pod zaštitom države u hangaru u Kragujevcu. Neproverene informacije govore da je svih 5 motora iz KK Stojadina sačuvano u prostorijama nekadašnjeg Zastava sporta.

(Izvor: www.auto.blog.rs)