уторак, 9. јун 2015.

Amerikanac u Srbiji započeo miran život na selu i organsku proizvodnju

http://zivetisaprirodom.info/reportaze/amerikanac-u-srbiji-zapoceo-miran-zivot-na-selu-i-organsku-proizvodnju/

1

Penzionisani Amerikanac, Piter Lukas, sa svojom suprugom Sanjom, život u višemilionskom Čikagu pre četiri godine je zamenio seoskom idilom u Pavlovcima, nadomak Rume, u podnožju Fruške gore.

Sa suprugom, čiji su koreni sa ovih prostora došao je u selo sa manje od 300 stanovnika i tu je podigao energetski efikasnu i ekološki prihvatljivu kuću. Penzionerske dane provodi  gajeći organsku baštu i radeći u svojoj stolarskoj radionici.

Органска башта
– Moja supruga potiče odavde, njena porodica je ovde živela od 1700-ih godina. Posle Drugog svetskog rata im je nacionalizovana imovina. Kada je srpska Vlada krenula u restituciju, sačekali smo da se njenoj porodici vrati zemlja koja joj je nekad pripadala. Smatrali smo da će nam dobro doći život na selu, a Pavlovci su dobar start –  govori Piter.

Поподневни одмор на трему

Piter Lukas je rođen u Čikagu, odgajen u Konetktikatu, a veći deo života je proveo u Minesoti. Njegov  deda je bio farmer u Čikagu, a za poljoprivredu kaže da mu je u genima.  Uživa u seoskom životu, tišini i predanom radu.
Za Srbiju i Pavlovce se odlučio jer sa američkom penzijom ovde može da finansira život kakav je zamislio na selu.
Divi se životu u Pavlovcima i Vojvodini, blizini Fruške gore, manastirima, okolnim mestima, životu u Novom Sadu, rekama Sava i Dunav.  Govori da mu mnogo toga nedostaje u Americi, ali da to nadomešta novim saznanjima o našoj zemlji.
Za kuću koju je sagradio u selu može se reći da je po meri čoveka i prirode. Kako se u Americi bavio dizajniranjem kuća, znanje je upotrebio da stvori sebi i ženi dom u Srbiji. Pomagali su mu meštani, a on je nadgledao poslove. Kuća je energetski efikasna, superizolovana, leti hladna, zimi topla.
Дом по мери човека
– Sve smo osmislili i dizajnirali supruga i ja. I kuću i dvorište. Zanimljivo je to da su se pre više decenija ovde kuće gradile od zemlje, iako tankih zidova, leti su bile hladne, zimi su bile tople. Sa novim materijalima, tehnologijama i stilovima, ljudi su napustili stare metode gradnje. Mi smo u ovu kuću uklopili nove tehnologije i stare materijale. Iskoristili smo sve sa stare kuće koja je nekada bila na ovom placu-ciglu, crep, kamen. Koristili smo i klima blokove. – objašnjava Piter Lukas.
Ovaj penzionisani Amerikanac još nije sasvim zadovoljan i nada se da će pomoću solarnih panela uspeti da obezbedi i električnu energiju za svoj dom. Govori da je ovakav život dobar, ali da ima još načina da se napreduje. A penzionerske dane provodi negujući vrt i baveći se organskom proizvodnjom na svom placu.
Ovo je drugo leto kako ubira plodove svog rada, tokom čije proizvodnje nije koristio hemikalije. Mala organska bašta služi i za dobijanje kvalitetnog i zdravog semena.  Osim toga, ovaj Ameriknac vreme rado provodi i u svojoj stolarskoj radionici i kaže da život prožet predanim radom je vredan življenja.

DSCF7214
Foto: Sofija Višanović

четвртак, 4. јун 2015.

PRVA DUŠEVNA BOLNICA NA BALKANU: Znate li gde se nalazi i ko je bio prvi pacijent?

Prva psihijatrijska bolnica na Balkanu stara čak 154 godine smeštena je na Savskom vencu, a njeno zdanje krije mnoge zanimljive priče. Sama činjenica da su najpoznatiji stanovnici kule bili Laza Lazarević i Petar Kočić čini je važnim spomenikom kulture.

 
U Višegradskoj ulici na Savskom vencu smeštena je prva psihijatrijska bolnica na Balkanu, Doktorova kula.

Ovo vredno arhitektonsko zdanje sazidano je 1824. godine, a u njemu je prvi živeolekar kneza Miloša Obrenovića, dok je vreme kneza Mihajla Obrenovića postala prva duševna bolnica.

Doktorova kula predstavljena je publici u Noći muzeja i otkrila je mnoge istorijske zanimljivosti koje vredno čuva 154 godine. Nalazi se iza psihijatrijske bolnice „Dr Laza Lazarević” kojoj i pripada.

Zgrada četvrtastog oblika, sa zidovima od neobrađenog kamena, sagrađena je odopeke i kamena. U narodu je poznata kao Doktorova kula baš zahvaljujući spoljašnjem izgledu – kamenoj fasadi i malim prozorskim oknima, ali i zbog toga što se nalazila na brdu Guberevcu, izdvojena od svih ostalih.

„DOM ZA S UMA SIŠAVŠE”

Ono što malo ko zna jeste da je upravo ona bila prva bolnica na Balkanu u kojoj su bili smešteni psihijatrijski bolesnici.

Pre 154 godine sagradio ju je doktor Vito Romita, lekar kneza Miloša Obrenovića, a nasledio ju je Romitin zet, doktor Silvester Bartolomeo Kuniberta.

On je 1837. prodao kulu knezu Milošu, koja je otišla u nasledstvo kneza Mihajla Obrenovića. Knez Mihajlo je 1861. tu osnovao bolnicu za duševne bolesti, koja se tada zvala „Dom za s uma sišavše”.

U prvoj godini u bolnici je bilo pet pacijenata, a posle pet godina 20 ljudi je bilo smešteno u bolnici.

PROSTITUTKA PRVI PACIJENT 

Prvi pacijent u duševnoj bolnici bila je Kata Radmanova. Ona se posle smrti muža odala prostituciji. Sud ju je osudio na bičevanje, a nakon te kazne završila je u bolnici.

NAJPOZNATIJI STANOVNICI DOMA

Najpoznatiji lekar koji je radio u „Domu za s uma sišavše” je zapravo književnik Laza Lazarević, po kojem je dobila naziv i Specijalna bolnica za psihijatrijska i nervna oboljenja „Dr Laza Lazarević”. 
 
Laza Lazarević, Foto: Wikipedia
U domu je radio od  1880. do 1889. godine, pisao svoje romane i pripovetke, a preminuo je u 39. godini od tuberkuloze.

Još jedna poznata osoba bila je stanovnik kule, ali kao pacijent. U pitanju je čuvenipesnik Petar Kočić. On je u domu završio nakon što mu je preminuo sin, a želja mu je bila da živi u slobodi i da ne mora da gleda austrougarsku vojsku. Preminuo je u bolnici 1916. godine dok je Beograd bio okupiran.

Ono što je takođe zanimljivo jeste da za vreme Prvog svetskog rata ovo zdanje ostalo netaknuto, pa su se u njemu krile mnoge poznate ličnosti.
 
Petar Kočić, Foto: Wikipedia
BRUTALNI TRETMANI LEČENJA

Pacijenti u bolnici bili su podvrgnuti brutalnim tretmanima i bili su podeljeni na prljave i čiste, tačnije mirne i uznemirene. Pet godina od osnivanja dokrot Mladen Janković je uklonio sva nasilna sredstva u lečenju pacijenata, a takozvanu kamdžiju kojom su ih tukli odneo je na krov kuće.  

Doktorova kula je proglašena za „nepokretno kulturno dobro od velikog značaja”, ali do danas nije revitalizovana. Radovi na konstrukciji prekinuti su za vreme bombardovanja, a nedostatak finansijskih sredstava odložio je njihov nastavak.

Danas se u Doktorovoj kuli svakodnevno obavljaju jutarnji sastanci zaposlenih lekara na kojima prisustvuju direktor Klinike, glavna sestra Klinike i glavna sestra sektora Beograd. Održavaju se kolegijumi, zaseda etički odbor, upravni odbor, izložbe radova pacijenata dnevne bolnice...
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...