„Мој драги наредник” је љубавна прича о британској болничарки и војнику и поручнику Јанаћку Јовићу, који су служили у Првом светском рату у славном Гвозденом пуку српске војске
Љубавна романса из Првог светског рата ускоро и на филмском платну: Флора Сендс и Јанаћко Јовић
Рашино село крај Лазаревца – Британски продуцент и мултимилионер, председник „Атлантик скрин групе”, Сајмон Фосет и генерални секретар гарде краљице Елизабете Друге за Бакингемску палату и Виндзор Дејвид Сајмон Ванделор, у својству војног консултанта, боравили су у недељу у етно-селу „Рашавил” где су представили сценарио холивудског филма „Мој драги наредник”. Реч је о љубавној причи о британској болничарки и војнику Флори Сендс и поручнику Јанаћку Јовићу, који су служили у Првом светском рату у Гвозденом пуку српске армије. Њихова филмска прича, у продукцији „Атлантик скрин групе”, биће снимана следеће јесени у Србији, а премијера се очекује 2015. године.
– Филм ће целом свету показати улогу, допринос, жртву, али и храброст с којом су Срби превладавали тешкоће, и како су као поносан народ преживели и борили се у Великом рату – истиче Сајмон Фосет, додајући да је живот Флоре Сендс познат људима у Србији, али не изван ње.
Боравак Британаца започео је „Стазама слободе наших предака”, што ће ускоро постати редовна меморијална тура агенције „Магелан”, где су, најпре обишли центар Београда, тврђаву и Војни музеј на Калемегдану и детаљније се упознали са учешћем Србије у Првом светском рату, уз подсећање да се 2012. навршило 175 година српско-британских дипломатских односа.
У разговору за наш лист Фосет каже да му је познато да су Срби у светским филмовима углавном представљани као лоши момци и наглашава да је чуо да је филм „У земљи крви и меда” Анџелине Џоли, који није гледао, контроверзан и непопуларан у нашој земљи, али додаје да у филму о Флори Сендс и Јанаћку Јовићу неће бити ни Анџелине, ни таквог става.
– Храброст Срба у великом рату прекрили су ратови деведесетих, што је изазвало негативни публицитет у ширим размерама. Ми овде имамо све елементе за добру екранизацију – истиниту причу, акцију, љубав, историју, и очекујемо да ће се публика купати у сузама. Важно нам је да имамо светски познате редитеља и глумицу, како би филм био комерцијалан, што је предуслов да буде рекламиран – каже Фосет, додајући да је ангажован и на снимању филма у Црној Гори о британским војницима које је спасила српска војска за време Првог светског рата, чија се 100-годишњица обележава следеће године.
Уговори још нису потписани, али како незванично сазнајемо, улога Флоре Сендс је захтевна и требало би да буде поверена некоме попут Кејт Винслет или Софији Мајлс, поручника Јовића требало би да тумачи српски глумац млађе генерације, размишљамо о Ивану Босиљчићу, а режија би, иако је више имена у оптицају, могла бити поверена Марку Фостеру („Џемс Бонд – Зрно утехе”) или некоме попут Мела Гибсона. Сценарио потписује Рори Фелоуз, а музику Тим Холијер, продуцент је, како је најављено, Габријела Тана, ћерка Дена Тане, који је члан Америчке филмске академије.
Сајмон Фосет истиче да је боравак у Београду искоришћен за преговоре са потенцијалним партнерима, будући да ће у овај филм „Атлантик група” уложити 10 милиона долара, а да од српске владе, каже, очекују гаранције и помоћ у реализацији пројекта – стављање на располагање објеката, локација и људства.
– У земљама, као што су Бугарска, Румунија, Чешка, Грчка… постоје олакшице за странце који снимају филмове и они добијају повраћај ПДВ-а. Ако нам држава да локације гратис, то је јефтиније него да правимо сценографију у студију. Очекујемо да од дистрибуције повратимо 50 одсто средстава, да од приватних лица добијемо 25 одсто, и исто толико од повраћаја ПДВ-а – рачуна Фосет.
– Док тражимо новац нећемо чекати са пропагандном кампањом тако што ће, на пример, ваш министар културе да представи овај пројекат догодине у Кану. Решите своја подзаконска акта када је у питању снимање страних филмова у Србији и инвеститори ће радо свој новац оставити код вас – додаје Сајмон Ванделор, који је био војни аташе у амбасади Британије у Београду од 2005. до 2008. године.
Сајмон Фосет и Дејвид Сајмон Ванделор у Рашином селу (Фото Борис Башчаревић)
Ванделор истиче да помоћ око сценарија нису тражили од српских историчара, већ помиње да им је од велике помоћи била обимна књига „Наш брат – живот капетана Флоре Сендс” од Луиз Милер, која је недавно објављена и на српском у издању код „Лагуне”.
– Мене занима историја српско-британских односа за време великог рата. Упознао сам доктора Жарка Вуковића, експерта за тај период, а сваке године британски војни аташе посећује гробље у Крагујевцу, где су и гробови једне докторке и две медицинске сестре из Британије преминулих за време епидемије тифуса 1915. године – каже Ванделор.
Како додаје, наше везе из великог рата ослањају се на британске медицинске трупе које су оствариле велика доброчинства у Србији.
– Док је Србија била под аустроугарском окупацијом, приче о њеном страдању стигле су и до Британаца. Докторка Елси Инглис из Единбурга прикупила је средства, и сав новац је утрошен на обуку лекара и слање особља и материјала у Србију 1915 – истиче Ванделор, који је у часопису Бакингемске палате „Колдримстрим газети” прошле године објавио чланак о неустрашивости Гвозденог пука, као и о Флори Сендс.
Једна од сестара, како додаје, била је и Флора Сендс, дама од 39 година изразито авантуристичког духа, прва жена која је возила трке колима по Британији. Учила је да јаше и да пуца. Није је држало место и тражила је да испуни свој сан. Када је Елси Инглис хтела да крене са особљем да помогне Србији, матично министарство, како додаје, није јој дало дозволу, а након њеног обраћања српским властима и њиховог прихватања помоћи, болнице је распоредила по Србији.
– Флора Сендс је радила у нишкој болници, касније бива и сама заражена тифусом. Након излечења, понудила је да се придружи војсци са којом ће потом прећи и преко Албаније. Како ћете је препознати на сликама са Гвозденим пуком? Тако што једина није имала бркове – каже Ванделор, подсећајући да је за изузетне заслуге одликована Карађорђевом звездом, као и наша Милунка Савић.
------------------------------------------
Пријем у Министарству културе
Британце је јуче примио министар културе Братислав Петковић. – Овај филм ће помоћи да се донекле промени лоша и исфорсирана слика о Србима, и то у доба када се покушава ревизија догађаја из Првог светског рата – рекао је Петковић подсетивши да је код нас снимљена ТВ драма о Флори Сендс „Наша Енглескиња” (1997), по сценарију Јелице Зупанц.
--------------------------------------------------------------
Пила виски и пушила три кутије на дан
Ванделор подсећа да је за време Другог светског рата Гестапо приводио Флору Сендс и саслушавао је сваке недеље. Да би се прехранила, она је предавала енглески језик у Србији, што је тада, како додаје, била субверзивна делатност. Преминула је у Британији, и то је учинила „мушки”, до задњег дана је испијала виски и пушила три кутије цигара дневно.
Из сценарија издвајамо и следеће детаље: Флора Сендс отићи ће у чету коју предводи поручник Јовић и њихова романса ту почиње. Вереник Ричард долази да је врати, али она наставља својим војничким путем. Упознаје наредника Милунку Савић, прерушену у мушкарца Милуна – она такође показује како жена може да стане раме уз раме са војницима, а једина бојазан била јој је да не буде рањена како не би био разоткривен њен пол.
Алекса Зарев, секретар Удружења добровољаца Србије 1912–1918. који је био домаћин овог скупа у Рашином селу, истакао је да ће 17. октобра у Дому војске бити свечана академија овог удружења, када ће бити представљена монографија групе аутора о Милунки Савић. Сајмону Ванделору тада ће бити уручена захвалница за идеју о холивудском филму, а и Сајмону Фосету биће уручена картица почасног члана, као и Тиму Холијеру, композитору и члану „Атлантик скрин групе”, чији је прадеда погинуо на Солунском фронту.
објављено: 27.08.2013.
Нема коментара:
Постави коментар