Zasto ne treba tuci decu?

Iako se mnogi roditelji deklarativno zgražajvaju nad tom „vaspitnom merom“, činjenica je da velika većina njih ipak redovno praktikuje batine

U 29 zemalja kažnjavanje dece batinama je protivzakonito. Ipak iako se mnogi roditelji deklarativno zgražajvaju nad tom „vaspitnom merom“, činjenica je da velika većina njih ipak redovno praktikuje batine smatrajući da je to mnogo brži i delotvorniji način rešavanja problema od razgovora s detetom o njegovom ponašanju. Batinama roditelj nije uštedeo na vremenu već dugoročno dete izložio mnogim rizicima.

Deca uče i kopiraju ponašanje svojih roditelja. Fizičkom agresijom nad sopstvenim detetom, dolazi do toga da dete automatski preuzima taj uzorak ponašanja kao metodu rešavanja problema. To se najčešće vidi u adolescentskom dobu kada dete vrlo često bude nasilno prema svojim vršnjacima. Istraživanja su pokazala da su najveći kriminalci kao deca bili sistematski fizički zlostavljani od strane svojih roditelja ili staratelja.

Lošim ponašanjem dete reaguje u skaldu sa svojim godinama, jer ono ne može adekvatno da argumentuje zašto se sa nečim ne slaže. Jedini način koji poznaje je bunt i neposlušnost. Razlozi za to mogu biti nedostatak sna, loša prehrana, nedostatak pažnje, osećaj nepravde… Neposlušnošću dete reaguje na određenu situaciju sa kojom se ne slaže, a reakcija roditelja nikako ne bi smela da bude u obliku fizičkog kažnjavanja.

Fizičko kažnjavanje narušava vezu između deteta i roditelja jer nije prirodno osećati naklonost prema osobi koja vas fizički povredi. Udariti dete, kada se i čini kao delotvorno rešenje, zapravo to nije jer deluje jedino na bazi straha i samo je pitanje vremena kada će se dete početi opirati tom strahu i batinama.

Mnogi roditelji nikako da nauče kako fizičko kažnjavanje dece nije jedina a ni pravilna metoda vaspitanja. Oni koji su nesposobni da uspostave druge oblike vaspitanja deteta, jer na primer nemaju dovoljno vremena i strpljenja za dete, vrlo često koriste batine kao jedinu metodu, što je opasno i dugoročno ostavlja ozbiljne rane prvenstveno na psihi deteta.

Ljutnja i frustracija koju dete ne može adekvatno da ispolji, sakuplja se u detetu i kad-tad eskalira. Buntovni i ljuti adolescenti nisu „pali sa neba“. Udariti dete možda ima rezultata u ranim godinama njegova života, ali godine akumuliranja nezadovoljstva i straha te posledično eskalacija nasilja i sa detetove strane su ipak prevelika cena.

Batine deci ruše samopouzdanje. Dete se oseća neshvaćeno i povređeno a to može da vodi i do dugoročnijih problema sa snom, mokrenjem u krevet, manjkom apetita, što su vrlo jasni znaci detetove depresivnosti.

Ako su batine jedina metoda vaspitanja kada je neposlušnost u pitanju, zapitajte se kakav ste roditelj i jeste li uopšte dorasli tom odgovornom zadatku. Svako može da udari dete, no ne može svako strpljivo razgovarati s detetom i ukazivati mu na greške u ponašanju. Takve metode iziskuju mnogo više pažnje, strpljenja i posvećenosti detetu, a mnogi roditelji se opravdavaju kako jednostavno nemaju dovoljno vremena za to. Ako nemate dovoljno vremena za svoje dete, za koga imate?