Otvorene veze su znak nezrelosti?

Sve više mladih se danas odlučuje za vezu bez obaveza, takozvanu otvorenu vezu. Reč je o vezama u kojima su partneri zajedno uglavnom zbog seksa. Takve veze služe svojoj svrsi, ali ne opterećuju. Ukoliko želite otvorenu vezu to jasno morate da stavite do znanja i partneru

Da li takva veza prija ljudskoj prirodi, kako utiče na emotivni život, objašnjava mr sc. med. Danijela Tiosavljević Marić, psihijatar.

- Da bi uspeo da se izbori sa osećanjem usamljenosti, čovek je stvorio poluveze. U poluvezi ste polusami, to jest niste sami dovoljno dugo i često da biste bili usamljeni. To, zapravo, znači da se svaki put kada se osetite usamljenim hvatate za polupartnera. Dajući mu ulogu instant-partnera, objekta za zadovoljenje trenutnih želja, oblikujete ga onako kako vama odgovara, po meri vaših potreba. Time se, opet, ne odvajate od sebe, vaš intimni psihološki prostor ostaje samo vaš i zadržavate prividni osećaj sigurnosti i samodovoljnosti - objašnjava psihijatar Danijela Tiosavljević Marić.


OBA POLA SU PODJEDNAKO NEZRELA

Ranije se smatralo da muškarci imaju problem s ozbiljnim vezivanjem i da beže od odgovornosti, ali danas sve više žena preferira ovaj način održavanja odnosa s muškarcima. Čini se da su oba pola (ne)zrela za novu vrstu odnosa. Zadržavamo svoju slobodu, ali ipak imamo nekoga pored sebe kada se zaželimo nežnosti i potrebne doze ljubavi. Zagrljaj prijateljice ipak nema isto dejstvo kao zagrljaj muškarca.

- Živimo u svetu u kome vreme posvećenosti drugome polako nestaje. Životni proces samoostvarenja je, danas, nekako zloupotrebljeno uobličen u egoizmom vođenu organizaciju života. Govorim o nespremnosti današnje žene, baš kao i dosadašnjeg muškarca da se odreknu udobnosti i komfora koje im pruža život po meri njih samih. To, negde, znači da bi zajedništvo sa partnerom obavezalo ženu ili muškarca da se odreknu nekih samo svojih navika i da veći deo sebe potpunije podele sa drugom osobom - objašnjava Tiosavljević Marić.


STRAH OD VEZIVANJA

Pored nedovoljne zrelosti prisutan je i strah od vezivanja koji je takođe delom odgovoran za postojanje poluveza. Ispada da smo dovoljno zreli za novu vrstu odnosa. Ali nameće se pitanje da li smo zapravo nezreli za sve izazove jedne prave veze?

- Polupartnerstvo može da bude izraz nesigurnosti, nespremnosti, neznanja, a nekada i nesposobnosti da čovek prihvati ili ponudi svoj svet drugom. Za spoznaju toga i želju za istim je potrebna zrelost. Ne samo emocionalna već i zrelost uopšte. Kada govorimo o zrelosti, mi, zapravo, govorimo i o sposobnosti da volimo i budemo voljeni. Ljubav je, za razliku od zaljubljenosti, veoma racionalni fenomen. Podrazumeva upravo sposobnost razumevanja i uvažavanja potreba drugoga, bavljenje drugim. Zrelost čini da vreme posvećeno drugome nije doživljeno kao utrošeno, već uloženo. Podrazumeva partnerski reciprocitet, to jest uzajamno davanje i primanje - kaže dr Tiosavljević.

VEZA SA ROKOM TRAJANJA

Takozvane poluveze imaju i svoj rok trajanja - duži od seksa za jednu noć, ali i kraći od ozbiljne veze. Koliko god se trudili, teško je pobeći od ljudske potrebe da se određene stvari etiketiraju. S vremenom ravnoteža između potreba nestane, dok je jedna osoba zadovoljna polustatusom, druga počinje da razvija emocije.

- Zrelost, onakva kakvom smo je naveli, prihvata postojanje polupartnera samo i jedino u funkciji prelaznog objekta, kada je, kao takav, koristan po pojedinca. "Prelazni objekat" je osoba koja, u periodu emocionalno-ljubavne apstinencije, ima ulogu zadovoljenja trenutnih, nikako potpunijih, naših potreba i želja. Polupartner je prihvatljiv kao osoba uz koju kvalitetno čekamo ono pravo. Međutim, tada svojim ponašanjem polupartneru to treba jasno i staviti do znanja, u slučaju da on investira više... ili želi nešto drugo - objašnjava naša sagovornica.

Zato, ako ciljevi polupartnera nisu isti, te jedno počne da želi više, to jest ono na šta druga strana ne može ili ne želi da odgovori - poluvezu treba okončati. Prethodno, naravno, uvek porazgovarajte: otvoreno, iskreno, nedvosmisleno i razjasnite svaku moguću nedoumicu. Pri tom ne napadajte, ali i ne bežite od drugoga niti od sebe samog - završava ona.