18.03.2014 16:44 | 24сата.рc
Младић који је завршио факултет за економију, финансије и администрацију први пут је отишао у Америку прије три године како би зарадио нешто новца.
Радио је као разносач пица, али је онда ријешио да уштеђевину уложи у тај посао и тако протекле године отишао на Аљаску како би започео свој посао.
Постао је сувласник пицерије "Ист кост" у најсјевернијем граду Аљаске - Барову.
"Родом сам из Горњег Милановца, али сам дуго живео у Београду. Иако сам зарађивао довољно и као разносач пица, решио сам да урадим нешто више. У октобру прошле године постао сам сувласник ресторана, док другу половину држи човек који је такође дошао из Србије, али давне 1985. године. Многи се чуде како могу да живим овде, али ја сам задовољан" ,каже Александар Јоксић (25), који сада живи у граду у којем зима траје невероватних девет мјесеци годишње.
Александар, који је стекао право на боравак као инвеститор, глобално познатој телевизији "Дискавери" запао је за око током снимања документараца о овом граду. Не због пице, не због ресторана и поријекла - већ због аутомобила.
"Овде два пута годишње падне снег, али је толико хладно да се он одржава све време. Из тог разлога овде се возе велики аутомобили, теренци, који се ретко могу видети у Европи. Тврдио сам да је овде могуће возити и мали аутомобил, али сви су били скептични. Зато сам га и купио на своју одговорност. Показало се да сам ипак био у праву и 'хјундаи аксент' је одолео овом 'изазову'", прича Александар који једини у граду има аутомобил са мјењачем.
Мјесто у којем живи је једно од најсјевернијих насељених градова на свијету, али је познат и по богатству. Тамо углавном живе Ескими, а ово подручје богато је нафтом. Како он тврди, брзо се навикао на "услове" у овом граду, али ипак признаје да му недостаје вожња мотором, што је тамо готово немогуће.
"Овде имамо више сунца него у Србији, пошто имамо шест месеци тоталног дана. Они који познају географију знају да је Аљаска површином већа од Европе, али ипак, овде живи око 600.000 становника. Кад сам дошао први пут, није ми се свидело, али кад сам схватио да није тренутак да градим каријеру у Србији, вратио сам се и не кајем се", прича Александар.
Александар, који је стекао право на боравак као инвеститор, глобално познатој телевизији "Дискавери" запао је за око током снимања документараца о овом граду. Не због пице, не због ресторана и поријекла - већ због аутомобила.
"Овде два пута годишње падне снег, али је толико хладно да се он одржава све време. Из тог разлога овде се возе велики аутомобили, теренци, који се ретко могу видети у Европи. Тврдио сам да је овде могуће возити и мали аутомобил, али сви су били скептични. Зато сам га и купио на своју одговорност. Показало се да сам ипак био у праву и 'хјундаи аксент' је одолео овом 'изазову'", прича Александар који једини у граду има аутомобил са мјењачем.
Мјесто у којем живи је једно од најсјевернијих насељених градова на свијету, али је познат и по богатству. Тамо углавном живе Ескими, а ово подручје богато је нафтом. Како он тврди, брзо се навикао на "услове" у овом граду, али ипак признаје да му недостаје вожња мотором, што је тамо готово немогуће.
"Овде имамо више сунца него у Србији, пошто имамо шест месеци тоталног дана. Они који познају географију знају да је Аљаска површином већа од Европе, али ипак, овде живи око 600.000 становника. Кад сам дошао први пут, није ми се свидело, али кад сам схватио да није тренутак да градим каријеру у Србији, вратио сам се и не кајем се", прича Александар.
Нема коментара:
Постави коментар