U Srbiji ima oko 240.000 ljudi koji su nepismeni, oko milion ljudi nije potpuno pismeno, skoro 50 odsto stanovništva ima samo osnovnu školu ili su funkcionalno nepismeni, odnosno loše čitaju i ne razumeju pročitano. Međutim, problem je i što od obdaništa, preko svakodnevne komunikacije, do škola i medija i oni pismeni kvare jezik, pa imamo iskrivljenu i oskudnu komunikaciju.
Prema rečima Jelene Filipović, profesorke španskog jezika i sociolingvistike na Filološkom fakultetu, bazična pismenost bi po jednoj od definicija bila kada neko zna da čita i piše slova, kao i da li zna osnove pravopisa kao što je odvojeno i sastavljeno pisanje reči.- Mislim da to i nije naročito bitno, već je bitnije da može da se razume i prenese poruka, popuni formular, napiše CV, poslovno pismo, pronađu informacije... To, međutim, nije ono što je škola pružala do sada, ali se nadam da će se stvari polako menjati. Deca danas nemaju naročitih problema sa izražavanjem, ali sve manje znaju kako da pišu, naročito ako se radi o akademskom stilu pisanja - kaže Filipovićeva.
kliknuti za uvećanje (+)
Na opismenjavanju bi trebalo da rade svi, od vrtića do fakulteta, a kao jedan od načina profesorka Filipović za to navodi čitanje. Međutim, kako kaže, nije suština samo pročitati nešto, već i naučiti kako da se čita, na koje stvari obratiti pažnju i kritički razmišljati o onome što je pročitano.
Da je situacija alarmantna govore i podaci sa poslednjeg “Pisa” testiranja koji su pokazali da je svaki treći petnaestogodišnjak u Srbiji funkcionalno nepismen (oko 35 odsto) - sriče dok čita i ne razume pročitano.
U odeljenju od 30 učenika njih 10 do 12 loše čita, pa tako ne mogu ni da uče iz udžbenika. U njihovom rangu su Rumuni i Bugari, dok su daleko bolji učenici iz Slovenije i Hrvatske.
U svetu 830 miliona nepismenih
Prema podacima Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) više od 830 miliona svetskog stanovništva je nepismeno. Od ukupnog broja nepismenih u svetu dve trećine su žene, a 113 miliona deca. Prilikom obeležavanja Međunarodnog dana pismenosti u septembru prošle godine, rečeno je i da 75 odsto nepismenih živi u podsaharskim zemljama. Podaci OECD-a pokazuju da najveći broj stanovnika razvijenih zemalja ima srednju školsku spremu, u SAD je, na primer, oko 47 odsto, a u Austriji oko 61 odsto.
|
Violeta Vučetić, profesor srpskog jezika u srednjoj PTT školi školi kaže da srednjoškolci ne raspoznaju razliku između toga šta je književni, a šta kolokvijalni govor i gde mogu da ga koriste. Iz tog razloga, kako kaže, vrlo često koriste OK, “iskulirati” ili “zeznuti”, ali bez svesti o tome da se radi o kolokvijalnom jeziku.
- Vrlo su česte uzrečice poput “tipa...”. Neretko tako započinju rečenice, što u suštini ne znači ništa. Takođe, neki imaju problem da sastave rečenice, pa je počinju sa “On je bio...” ili “On je video čoveka tipa...”. Mislim da imaju ozbiljan problem sa izražavanjem - priča Vučetićeva.
U komunikaciji, pa čak i u pismenim i kontrolnim zadacima, događa se da učenici umesto reči koriste takozvane emotikone, poput smajlija i sličnih znakova mobilnog i internet govora. Primera radi, na kontrolnom pored zadatka koji ne zna, nacrta smajlija i napiše “izvinite”.
Profesorka Vučetić kaže da su loši primeri mnogo prisutniji u usmenom izražavanju nego u pismenom, uz preporuku da bi bilo dobro u što većoj meri čitati knjige i časopise, mada su jedina vanškolska lektira za većinu đaka - tabloidi.
Podeljena su mišljenja o tome da li i u kojoj meri mediji utiču na pismenost, odnosno doprinose nepismenosti i osiromašenju jezika. Neki smatraju da oni imaju presudan uticaj, i to veći od roditelja i škole, a drugi u njima ne vide veći uticaj.
Kvarenje jezika | ||
| Mediji | Učenici | |
| - Ja trebam (umesto trebalo bi ili treba da) | - Tipa (umesto poput, kao) | |
| - Trgovci zadovoljno trljaju ruke (kliše) | - OK (umesto u redu) | |
| - Ostavili srce na terenu (kliše) | - Iskulirati (umesto opustiti se, smiriti se) | |
| - Obraćanje sagovornicima sa “Ti” | - Zeznuti (umesto prevariti se, pogrešiti) | |
- Televizija ima vrsne lektore, tako da velike greške ne prolaze. Prolaze međutim neke stvari koje nisu nepismene, ali su klišei poput “trgovci zadovoljno trljaju ruke” ili “ostavili srce na terenu”... Problem na televiziji je i akcentovanje pojedinih reči poput “televizija” ili “trotoar” jer, bez obzira što su one izgovorene pravilno, u svakodnevnom govoru ih niko ne izgovara tako - kaže Aleksandar Gatalica, urednik kulture RTS, istakavši da od gostiju u velikoj meri zavisi šta se i kako govori.
U medijima se, navode sagovornici “Blica”, neretko može čuti neformalni govor, pa nije retkost da se voditelji emisija gostima obraćaju sa “ti”, ili da se umesto “trebalo bi...” ili “treba da...” kaže, na primer “ja trebam”. Takođe, kako kažu, problem su i titlovi filmova, a među najčešćim greškama su reči “sa mnom” ili “u stvari”, koje se po pravili pišu odvojeno, a na titlovima se najčešće pojavljuju zajedno.
Na pismenost, odnosno nepismenost u velikoj meri utiče i internet, SMS, društvene mreže, ali su i tu mišljenja podeljena.
- Ovi načini komunikacije uče nas novim stilovima, pa smo tako naučili da, na primer, neko viče kada ti neko napiše velikim slovima. Takođe, ovi mediji ne insistiraju na pravopisu. Ipak, ne mislim da to osiromašuje jezik - objašnjava profesorka Filipović.
S druge strane, njena koleginica iz srednje škole Violeta Vučetić smatra da internet i društvene mreže dovode do toga da se komunikacija skraćuje, kao i da se zbog skraćenica i izraza koji se koriste ona postaje oskudnija i da se to odražava i na usmenu komunikaciju.
Opismenjavanje odraslih
Kako bi se poboljšala situacija kada je u pitanju opismenjavanje odraslih, pre godinu dana je pokrenut projekat “Druga šansa” u okviru kog je u školske klupe selo 2.700 odraslih ljudi. Na ovaj način će odrasli bez završene osnovne škole moći da steknu diplomu osnovnog obrazovanja i sertifikat o stručnoj osposobljenosti za neki od 36 poslova sa tržišta rada. U Ministarstvu prosvete i nauke kažu da je obrazovanje odraslih jedan od prioriteta obrazovnih reformi u Srbiji, a zakon koji uređuje ovu oblast nalazi se u skupštinskoj proceduri.
- Usvajanjem zakona po prvi put će biti uspostavljen sistem obrazovanja odraslih koji bi pre svega trebalo da doprinese poboljšanju obrazovne strukture stanovništva i smanjenju nezaposlenosti - kaže mr Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke za školske uprave, stručno-pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje. |
Нема коментара:
Постави коментар