Srpska slava na Uneskovoj listi nematerijalnog nasleđa

http://www.bl-portal.com/vijesti/kultura/item/1407-srpska-slava-na-uneskovoj-listi-nematerijalnog-nasleda.htm

Porodična slava uvršćena je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, što predstavlja prvi upis kulturnih dobara iz Srbije na ovu listu, saopšteno je iz Ministarstva kulture i informisanja.

Odluku o upisu slave doneo je Međuvladin komitet za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa, na svom redovnom zasedanju održanom danas u sedištu Uneska u Parizu.

"Upis na Reprezentativnu listu Uneska od velikog je značaja za srpsku kulturu i njeno nematerijalno nasleđe", izjavila je pomoćnica ministra kulture i informisanja za međunarodnu saradnju, evropske integracije i projekte Asja Drača Muntean.

Kako je navela, ulazak na listu za Srbiju predstavlja izuzetnu čast i prestiž, ali istovremeno znači i obavezu države članice da stvori neophodne uslove za očuvanje nematerijalnog nasleđa na svojoj teritoriji.

Srbija je 2010. godine ratifikovala Uneskovu Konvenciju o zaštiti i očuvanju nematerijalnog nasleđa i iste godine je počela primena konvencije i stvoreni su uslovi da Srbija može da predlaže elemente nematerijalnog kulturnog nasleđa na Uneskovu Reprezentativnu listu.

Za implementaciju konvencije zaduženo je Ministarstvo kulture i informisanja. Nominaciju Porodična slava za upis na listu pripremio je Etnografski muzej u Beogradu.

"Narodni običaj proslavljanja domaćeg zaštitinika pod nazivom slava ili krsno ime oblikovan je u srpskoj srednjevekovnoj državi. Današnju običajno-religisku formu slave praktikuju i pripadnici nekih manjinskih zajednica", rekao je na predstavljanju u Parizu član Nominacionog tima za upis slave u Reprezentativnu listu Uneska Marko Stojanović.

Prema njegovim rečima, značaj slave uvažava se i na individualnom i na opštedruštvenom planu, što je štiti, održava i prenosi kroz generacije kao živo nematerijalno nasleđe.

Centar za nematerijalno nasleđe Etnografskog muzeja priložio je Uneskovoj komisiji obimnu dokumentaciju koja na najbolji način ukazuje na značaj slave u srpskom narodu, pre svega kao simbola zajedništva.

Slavski obred sastoji se iz prethrišćanskih, hristijanizovanih i hrišćanskih elemenata, što skupa učvršćuje religijski i nacionalni identitet i podržava kulturnu raznolikost.

Republika Srbija predala je na razmatranje za 2015. godinu nominaciju za kolo, za upis na Reprezentativnu listu.

Pored slave i kola, u planu je još nominacija, registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije trenutno sadrži 27 elemenata, navodi se u saopštenju Ministarstva kulture Vlade Srbije.

Izvor:(TANJUG)

Anemija - znak ali i uzrok mnogih oboljenja

http://zena.blic.rs/Zdravlje/12972/Anemija-znak-ali-i-uzrok-mnogih-oboljenja

23. 10. 2012. 09:23 | Komentara: 0
M. Leskovac | Foto: Shutterstock

Malaksalost, vrtoglavica, ubrzan rad srca ili osećaj lupanja srca, pospanost prvi su znaci kojima se manifestuje anemija. Anemija je stanje u kome postoji nedostatak eritrocita - crvenih krvnih zrnaca, ili nedovoljna količina hemoglobina - pigmenta iz eritrocita. Hemoglobin služi za prenos kiseonika od pluća do ostalih delova tela, a takođe ima ključnu ulogu i pri prenosu ugljen-dioksida od tkiva do pluća, pa nedostatak hemoglobina umnogome onemogućava normalno funkcionisanje organizma.

Zato je anemiju važno na vreme otkriti i lečiti.
- Rutinsku kontrolu krvne slike potrebno je raditi najmanje jednom u dve godine, a ako postoji potreba, i češće. Nivo hemoglobina dovoljan je pokazatelj da li smo anemični ili ne. Kad se malokrvnost ustanovi kod ljudi koji su stariji od 50 godina, najpre je važno isključiti prisustvo raka debelog creva, kada postoji stalno krvarenje sa nekog mesta na sluzokoži, ali to mesto nije lako dostupno pregledu. Veliki broj stanovnika u Srbiji hronično uzima antireumatike, što je takođe čest uzrok anemije. Oni mogu dovesti do promena na želucu, tankom i debelom crevu, pa je i ovaj uzrok anemije važno utvrditi na vreme - priča specijalista opšte medicine dr Mirjana Lapčević.
Ako je, ipak, u pitanju nešto treće, anemiju treba lečiti u konsultaciji s hematologom. Kada analize krvne slike pokažu da je hemoglobin veći od 100, a da su hematokriti veći od 26 odsto, malokrvnost se može lečiti preparatima gvožđa. U slučaju da je hemoglobin manji od 100, a hematokriti manji od 26 odsto, preporučuje se transfuzija krvi.
- Anemiju treba shvatiti ozbiljno, jer kod malokrvnosti najviše strada srce. Kada hemoglobin usled anemije ne može da obavlja svoju funkciju prenosa kiseonika u odgovarajućoj meri, srce radi ubrzano kako bi taj nedostatak nadomestilo. Ubrzan srčani ritam skraćuje životni vek čoveka. Sa 64 otkucaja u minutu, čovek je predodređen da živi 94 godine, a kada je taj ritam brži, njegov životni vek se smanjuje - objašnjava doktorka Lapčević.
Malokrvnost, dodaje ona, često uzrokuje demenciju, pa se starijim sugrađanima preporučuje da redovno kontrolišu krvnu sliku. Anemija zbog gubitka krvi je najčešća kod žena u generativnom periodu, zbog učestalih i obilnih krvarenja i ovaj problem se obično dobro rešava kod ginekologa, uz nadoknadu gvožđa pomoću različitih preparata.

Počasno mesto u društvu nobelovaca: srpska naučnica postala dvostruki američki akademik

http://www.lovesensa.rs/clanci/ljudi-inspiracija/pocasno-mesto-u-drustvu-nobelovaca-srpska-naucnica-postala-dvostruki-americki-akademik

Gordana Vunjak-Novaković je profesor biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka na čuvenom Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, na kojem je duboki trag ostavio srpski velikan Mihajlo Pupin i direktor Laboratorije za matične ćelije i inženjerstvo tkiva.

Najbolja srpska naučnica svih vremena Gordana Vunjak-Novaković nedavno je - slikovito govoreći - postala dvostruki američki akademik. Pre dve godine izabrana je u Nacionalnu inženjersku akademiju, a minulih dana u Medicinski institut. Dva pomenuta ogranka i Nacionalni istraživački savet čine najuglednije u svetu učeno društvo - Nacionalnu akademiju nauka SAD. Drugi put potvrđeno joj je počasno mesto u društvu više od 300 nobelovaca, koliko ih je u njenom sastavu, piše "Politika" 20. novembra 2014. godine.

Gordana Vunjak-Novaković je profesor biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka na čuvenom Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, na kojem je duboki trag ostavio srpski velikan Mihajlo Pupin i direktor Laboratorije za matične ćelije i inženjerstvo tkiva.

„Vest me je oduševila, to je izuzetno velika čast. Moja laboratorija vredno radi na osmišljavanju novih tehnologija za obnavljanje kostiju, srca i pluća i ispitivanje lekova na ljudskom tkivu", naglašava profesor dr Gordana Vunjak-Novaković. „Upravo ulazimo u epohu personalizovane medicine, što je najuzbudljivije vreme za jednog biomedicinskog inženjera. Vrlo smo zadovoljni zbog napretka koji činimo na ovim poljima. Naše istraživanje predstavlja vrlo uzbudljivu saradnju između biologije i inženjerstva."

Nacionalna akademija, može se reći, ima tri ogranka - za nauku, za inženjerstvo i za medicinu, koji su tim redom osnovani. Predsednik Abraham Linkoln potpisao je kongresnu povelju 1863. kojom se utemeljuje Nacionalna akademija. Gotovo vek docnije ustanovljena je Nacionalna inženjerska akademija (1964), a 1970. Institut za medicinu (svojevrsna medicinska akademija). Nacionalni savet za istraživanje zaživeo je 1916. odlukom tadašnjeg predsednika Vudra Vilsona.

Sva četiri udruženja su počasna i nevladina, a okupljaju vrhunske naučnike i stručnjake koji bez dolara nadoknade potpomažu nauku, inženjerstvo i medicinu. Ukupan zbir premašuje 6.300 članova. Svake godine postojeći biraju nove iz redova najboljih u istraživanju. Institut za medicinu ih ima od 2.012, sa 70 novoustoličenih proteklog oktobra iz SAD i deset pridruženih iz sveta. Uvršćenje u članstvo smatra se jednim od najvećih priznanja svakom pojedincu za dostignuća u zdravstvu i medicini.

„Izbor u inženjersko odeljenje Američke akademiju nauka doživljavam kao ogromnu čast. Zaista sam srećna što sam prva Srpkinja i istovremeno prva žena na Univerzitetu Kolumbija koja je dobila to profesionalno priznanje. Naravno, to je priznanje profesiji kojom se bavim, fakultetu na kome radim i zemlji iz koje potičem. Nacionalna akademija (više od 300 nobelovaca), koja je ekvivalent našoj SANU, sastoji se iz tri dela: nauka (u koju ulazi i umetnost, ali je nema u naslovu), inženjerstvo i medicina. U SAD je zovu NationalAcademies (plural), kao što bi kod nas rekli Nacionalna akademija (singular). Primetila sam da naši ljudi ne razumeju kada se kaže Inženjerska akademija, možda zato što u Srbiji imamo Inženjersku akademiju izvan SANU", izjavila je 2012. u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku"profesor dr Gordana Vunjak-Novaković, profesorka na Kolumbija univerzitetu, bez sumnje perjanica srpske nauke u svetu (približno 24.500 citata na „Gugl naučniku" ili oko 15.000 na „Veb ov sajens").

Nove članove predlažu postojeći, uglavnom na osnovu doprinosa nauci, citiranosti i uticaja objavljenih radova. Posle rasprava u pojedinim odeljenjima, svi članovi Nacionalne akademije glasaju. Potrebno je sakupiti 85 odsto glasova „za" da bi neko bio izabran! Gusto rešeto, nema šta.

Srpkinja koja je u nauci postigla više no ijedna druga našeg roda podseća da je Tehnološkom fakultetu u Beogradu stekla vrhunsko obrazovanje i naučila da istražuje.S doktoratom iz hemijskog inženjerstva otisnula se preko Atlantskog okeana, jer je tom naumuohrabrio mentor profesor dr Dragoljub Vuković.

Kao stipendista Fulbrajtove fondacije stigla je u Boston na slavni Masačusetski institut za tehnologiju (MIT). Imala je sreće da sretne najpoznatijeg i najviše citiranog bioinženjera našeg vremena, profesora Roberta Langera, koji joj je otkrio novu oblast - inženjerstvo tkiva.

Članica je brojnih najuglednijih naučnih društava i akademija u svetu, uključujući SANU. Ima 70 patenata, priznatih i prijavljenih.