Unesite svoj mejl ako želite da redovno pratite ovaj blog

среда, 31. октобар 2012.

Šta su lenja creva?


Pod pojmom opstipacije ili lenjih creva podrazumevamo funkcionalnu nepravilnost debelog creva, zbog koje se luči jako zgusnuta stolica u nenormalno dugim intervalima. Ova pojava je jako česta i predstavlja najčešću pojavu u oboljenjima digestivnog sistema. Uzroci su mnogobrojni i mogu se podeliti na funkcionalne i mehaničke.
Funkcionalni uslovi opstipacije su uslovljeni smanjenjem defekacionog refleksa. Sadržaj koji normalno prođe probavni trakt, ne izaziva dovoljno jak nadražaj rektuma na potrebu obavljanja velike nužde (defekacije). Stolica se zadržava duže, te se preterano zgusne. Kada se nakupi preterana količina stolice, nadraži nervne završetke koji sada nadražuju oslabljeni refleksni prag, te dolazi do pražnjenja. Najčešći uzrok je gašenje defekacionog refleksa.
Najviše se javlja kod mladih žena, a nastaje u detinjstvu i traje tokom života, bez promena koje bi objašnjavale uzrok nastanka. Ova pojava se kod žena najčešće može objasniti zbog stida, "neprilične" situacije ili društvenih razloga. Važno je da pacijent može da se prazni kada hoće. Gubljenje refleksa može dovesti i do drugih oboljenja anusa - fisure, fistula, upaljenih hemoroida, zapaljenja anusa i pelveo peritonitisa. Nekritičnim uzimanjem sredstava za čišćenje debelog creva i dugotrajnom upotrebom nastaje gubljenje defekacionog refleksa.
Mehanička opstipacija nastaje usled dugog zadržavanja kod poremećenih refleksa pražnjenja, što dovodi do pojačane apsorpcije vode, te je količina stolice koja dospeva u rektum premalena da dovede do refleksa pražnjenja. Uzroci su najčešće anomalije ili poremećena motorna aktivnost. Kod anomalija najčešće je dolihokolon (duže debelo crevo), koje dovodi do zgrušnjavanja stolice.
Količina i broj stolica zavisi i od unete hrane. Vegetarijanci imaju veći broj stolica, a one zavise od unete količine celuloze. Ukoliko se izbegava uzimanje celuloze dolazi do repsorpcije u celosti, te je preostali sadržaj minimalan. Obično nema nikakvih znakova ukoliko ne postoje komplikacije, osim što se stolica prazni na nekoliko dana.
Ovakva stolica je čvrsta, tvrda, po obliku kobasičasta. Neki ljudi pate od zatvora, čak i decenijama, bez ikakvih posledica. Duže prisustvo stolice izaziva upalu i pritisak na crevo, zbog čega se razvija pojačano raspadanje, koje dovodi do nastanka nadutosti, meteorizma i truležnih procesa. Neuredna stolica može dovesti do ulceracije - rana na sluzokoži, a to dovodi do komplikacija.
Resorpcija belančevinastih produkata i toksina daje određenu kliničku sliku - anoreksiju (gubitak apetita), podrigivanje, gorušicu, umor, glavobolju, dermatitis, svrab i alergične reakcije. Zatvor nekada pogoršava i druge bolesti (migrenu, padavice, psihoneuroze, astmu itd). Opstipacija može da dovede i do oštećenja rektuma (završnog dela debelog creva), od strane tvrde stolice, a komplikacije su fisure, fistule, protitis, periproktitični apcesi, a deluje i na nastanak hemoroida i prolapsa.
Slučajevi ekstremnih dilatacija kod odraslih dovode do megakolona, a kod dece Hiršpungove bolesti. Kod starijih ljudi, naročito kod onih koji su imali urednu stolicu, može da se pojavi prepreka što ukazuje na postojanje karcinoma. Lečenje se bazira na uspostavljanju defekacionog refleksa i na pravilnoj ishrani. Pacijentu je neobično važno objasniti neophodnost defekacionog refleksa i stvoriti naviku da to obavlja spontano ujutru.
Potrebno je da vrši razne vežbe, masaže radi pojačanja tonusa, voljne muskulature i važno je po nastanku impulsa odmah otići u toalet. Dobro je izjutra popiti jednu do dve čaše mlake vode, jer se na taj način uspostavlja obilnost stolice. Važna je dijeta koja mehanički deluje. Na primer: nesvarena hrana, naročito celuloza, uzimanje sirovog voća sa ljuskom i košticama.
Potrebno je uzimanje žitarica, kuvanog žita, ovsenih pahuljica, suvog voća, suvih šljiva, smokvi itd. Medikamentozna terapija se mora sprovoditi samo u slučajevima kada je dijeta bezuspešna. Potrebno je uzimati prirodna sredstva za čišćenje, a ponekada koristiti i klizme. Ukoliko za određeno vreme niste uspeli da regulišete stolicu i to vam smeta, javite se svom lekaru radi daljeg lečenja i tretmana.

понедељак, 29. октобар 2012.

Dokazan uticaj majčine ljubavi: Mozak zanemarene dece manji od prosečnog



Nepobitna je činjenica da je ljubav majke u prvim godinama života važna za emotivni život deteta. Ali, najnovija istraživanja neurologa ukazuju da se količina majčine ljubavi odražava čak i na veličinu mozga deteta. Snimci pokazuju da je mozak zapostavljenog deteta (desno) znatno manji od mozga deteta koje prima punu pažnju i ljubav majke (levo).
Mozgovi dva trogodišnjaka: Normalno (levo) i dete koje je zanemarivano (desno)















Naučnici su uporedili snimke tva trogodišnja mališana i otkrili da je mozak deteta koje je okruženo majčinom ljubavi veći. Neurolozi tvrde da razlika u veličini mozga prvenstveno leži u jednoj stvari - u količini ljubavi koju su im njihove majke ukazivale.

Dete sa većim i razvijenijim mozgom čuvala je njegova majka, dok je dete sa manjim mozgom zapravo žrtva ozbiljnog zanemarivanja od strane majke.











Posledice ovakvog razvoja mozga su poznate - dete sa većim mozgom biće inteligentnije i pre će biti u stanju da razvije društvene veštine, kao što je osećaj empatije. U školskom uzrastu, takva deca imaju razvijeniji hipokampus, deo mozga odgovoran za učenje, pamćenje i reagovanje na stres.

Nasuprot tome, dete sa manjim mozgom ima veće šanse da postane zavisnik od droge i da krene putem kriminala, kao i da dobije mentalne ili druge zdravstvene probleme.
 
Profesor Alan Šor, sa Univerziteta u Los Anđelesu kaže da deca koja nisu imala odgovarajuću negu u prve dve godine života kasnije mogu imati probleme u razvoju.
 
Stručnjaci upozoravaju da je čest slučaj da osobe koje su kao deca bile zanemarivane, takođe zanemaruju svoju decu kada i sami postanju roditelji. Taj začarani krug moguće je preseći ukoliko takve porodice na vreme potraže pomoć i podršku.

петак, 26. октобар 2012.

Mladić iz BiH i Hrvat na listi 16 najinteligentnijih ljudi na svetu



Vedran Glišić iz Bosne i Hercegovine našao se na 10. mestu liste 16 najinteligentnijih ljudi na svetu, rangiranih na osnovu koeficijenta inteligencije (IQ) koji poseduju.

Listu je objavio portal "Biznis insajder" na osnovu podataka iz Svetskog direktorijuma genijalaca, koji je sastavio profesor Džejson Bets.
Vedran Glišić ima koeficijent inteligencije 175, a voli eksperimentalnu muziku, matematiku i šah.

Prvo mesto zauzeo je Grk Evangelos Kacioulis, po profesiji psihijatar, koji ima rezultat od 198 na testu inteligencije. Slede Amerikanac Rik Rosner (54) i Hrvat Mislav Predavec (45), koji imaju IQ po 192.

Prema testu inteligencije, genijalcem se smatra svako sa IQ-om većim od 160, dok većina ljudi na svetu ima koeficijent između 85 do 114, a oni koji ostvare rezultat iznad 140 jesu nadprosečno inteligentni.

субота, 20. октобар 2012.

Saznajte koje to žene muškarci zaobilaze u širokom luku



Žena, Foto: SHUTTERSTOCK, 20. 10. 2012. 00:02
Komentara 3 | Preporuka 3
Da li ste znali da postoje određeni tipovi žena od kojih bi muškarci najradije pobegli glavom bez obzira i da je Majkl Stivenson, američki psiholog, napravio listu najtipičnijih? Ako se prepoznate u nekom od ovih profila, nemojte da se čudite što vaš ljubavni život ne liči na bajku.

NESIGURNA DEVOJČICA
Ona je noćna mora svakog muškarca. Cmizdri za svaku sitnicu, stalno joj nešto treba, voli da tužaka, nikada nije zadovoljna…
Na početku veze glumi da je nezavisna i sposobna, ali kako vreme odmiče, njena cmizdravost polako izbija na videlo. Muškarci se u nju lako zaljubljuju, ali se još brže odljubljuju, i to čim počnu da se dave u reci njenih ničim izazvanih suza.





MRZITELJICA MUŠKARACA
Samostalna je, uspešna, nezavisna i apsolutno spremna da kroz život ide bez jače polovine. Ona to i ne krije, pa baš zato predstavlja izazov za svakog muškarca. Svaki će pokušati da je ukroti, da je promeni i natera je da ga zavoli. Zbog njene snage i nezavisnosti muškarci ne ostaju s njom u dužoj vezi, ali smatraju da su dobili bitku ako je odvedu u krevet.

 

 

 

 


SPONZORUŠA
Za nekoliko sekundi može da skenira imovinsko stanje muškarca koji je zanima i da izračuna koliko mu vrede kuća, auto i vikendica na moru. Impresioniraju je samo njegove kreditne kartice i, naravno, ovlašćenje da ih koristi.
Ona se ne zaljubljuje u muškarca, već u njegov životni stil i srećna je samo dok od njega dobija sve što želi.
Njen životni moto je „dok nas siromaštvo ne rastavi“.



LEDENA KRALJICA
To je žena koja koketira sa svima. Obično izgleda kao top manekenka, ali je hladnija od Sibira.
Poljupci i nežnosti su joj strani, jer je za nju to čisto gubljenje vremena.
Vodi ljubav samo da bi zadovoljila čistu fizičku potrebu, a kada izgustira jednog, odmah se baca na drugog muškarca. Ume da bude i gruba, pa kada joj partner zatraži malo pažnje, ume da odbrusi „ostavi me na miru, vidiš da imam masku na licu“. Najvažnije joj je da bude najlepša.


GOSPOĐICA IDEALNA
Ona izgleda savršeno, besprekorno je našminkana, obučena i ispeglana. Uvek zna kada i šta treba da kaže, nasmejana je, nikada nema problema… Ona je savršena, pa to očekuje i od partnera. U prevodu – muškarac koji je s njom mora da zaboravi na podrigivanje, psovanje, crni i beli luk, popodnevne dremke, izlaske s drugovima… Realno, takvog nema ni u crtanim filmovima.

 





KRIMI INPEKTORKA
Ona postavlja bezbroj pitanja na koje niko nema pravi odgovor. Želi da joj muškarac uvek polaže račune i često ga prati u stopu kako bi znala gde se i s kim kreće.
Najsrećnija je kada kritikuje.
Ima savršenu memoriju.
Pamti sitnice od pre deset godina i ne libi se da ih izvuče iz rukava kada god joj se za to ukaže idealna prilika.
Razgovor s njom izgleda kao policijsko ispitivanje, a zajednički život kao robija.
 

  

четвртак, 18. октобар 2012.

Pogledajte čudesne rezultate transplantacije lica Ričarda Norisa



Petočlani tim lekara u Americi polovinom marta izveo je na Ričardu Norisu jednu od najsloženijih transplantacija lica, a rezultat istorijske operacije zadivljuje svet. Sedam meseci nakon što je u okviru 36-časovne operacije u Medicinskom centru Univerziteta Merilend (u timu lekara bio je i plastični hirurg poreklom iz Srbije dr Branko Bojović) dobio novo lice, zube, jezik i vilice - objavljene su fotografije koje pokazuju neverovatan oporavak Ričarda Norisa.
Ričard Noris pre i posle operacije

















- Najzad osećam sopstveno lice, mogu da perem zube i da se brijem. Vratilo mi se i čulo mirisa. Sada mogu da idem među ljude a da me niko čudno ne pogleda. Mogu da počnem da gradim novi život, koji mi je vraćen - izjavio je Noris za NBC.

Norisu je operacija promenila život

















Nesrećnim slučajem pucao je sebi u lice 1997. godine. Petnaest godina živeo je kao pustinjak, nosio je masku.

Na skeneru se vide prvobitne povrede na Norisovom licu (levo), zatim nakon uklanjanja i posle operacije (desno)














U martu ove godine stručnjaci Medicinskog centra u Merilendu izveli su na njemu dosad najkomplikovaniju operaciju lica, koja je obuhvatala presađivanje pola lica, zuba, jezika i vilice.

Srpski lekar u timu koji je izveo operaciju

U petočlanom timu lekara koji je izveo jednu od najsloženijih transplantacija lica na svetu, bio je i plastični hirurg poreklom iz Srbije Branko Bojović.
Doktor Bojović je, inače, stručnjak za kraniofacijalnu hirurgiju (operacije lica i lobanje) dece i odraslih, mikrohirurgiju urođenih, onkoloških i traumatskih stanja.

уторак, 16. октобар 2012.

Србин председник рачунарџија света



Професор др Дејан Милојичић из Института „Михајло Пупин” стигао у једну од најмоћнијих информатичких компанија на планети – „Хјулит Пакард”, а сада предводи најмоћније друштво за рачунарске науке
Дејан Милојичић
Српски научник и стручњак, проф. др Дејан Милојичић, управо је изабран за председника Друштва за рачунарске науке (Computer Society), под окриљем најмоћнијег и најмногољуднијег научно-стручног инжењерског удружења на свету – Института електро и електронских инжењера (IEEE).
Другим речима, председава огранком који окупља стотинак хиљада врхунских зналаца рачунарства из целог света!
С дипломом и звањем магистра Електротехничког факултета у Београду до највише почасти у свом животу превалио је прилично дугачак истраживачки пут – од Института „Михајло Пупин” у Београду до компаније „Хјулит Пакард” у Пало Алту. Од Србије до Америке, стазом којом и дан-данас с картом у једном смеру одлазе овдашњи најдаровитији свршени средњошколци и високошколци.
Наша земља наставља, очигледно, да се распамећује, упркос јаловим посланичко-политичарским трвењима.
У међувремену је један од највећих зналаца и познавалаца „рачунарства у облацима” (Cloud Computing), које предаје на Калифорнијском универзитету у Сан Хозеу, стекао докторску титулу на Универзитету у Кајзерслаутерну (Немачка).
Надмећући се за високи положај против Дона Шејфера, бившег главног уредника издаваштва Рачунарског друштва и негдашњег члана Управног одбора, освојио је 981 глас више – 3.811 (57,3 одсто) према 2.830 (42,3 посто).
До сада је објавио две књиге и 120 научних радова у најпознатијим часописима и укњижио 11 признатих патената и 22 пријављена.
Међу првима честитао му је проф. др Божидар Раденковић, први човек подружнице истог друштва за Србију и Црну Гору (нешто више од стотину угледних чланова са универзитета, из института и индустрије), који је уочи и у току бирања позивао чланство да својим гласом подржи нашег земљака:
„Поштовани колега Милојичићу, честитам на избору! Ово је радосна вест за све нас из Србије. Никола Тесла био је потпредседник IEEE, а Михајло Пупин председник. Посебно нам је драго да је у данашње време председник најбројнијег огранка потекао и школовао се у Србији.”
Већ сам предлог да предводи у свету најцењеније Друштво за рачунарске науке, осим огромног признања самом Дејану Милојичићу за вишегодишњи врхунски истраживачки допринос, представља и својеврсну похвалу научницима и стручњацима земље из које је потекао.
Подсетимо се да је за годину оснивања Института електро и електронских инжењера (IEEE) узета 1884, када су се у Филаделфији окупили водећи стручњаци тог времена, међу којима и наш славни великан Никола Тесла. Дуго се водио под именом Амерички институт електроинжењера (AIEE), чији је потпредседник био „геније из Смиљана”, а доцније председник други српски великан, Михајло Пупин. У част првог, 1975. године установљена је Теслина медаља, која се додељује најистакнутијим појединцима за достигнућа у усавршавању и коришћењу електричне енергије (први је награђен Лион Розенберг, 1976. године).
Данас поменуто удружење са седиштем у Њујорку, чији се назив изговара Ај-трипл-и (IEEE), има више од 400.000 чланова у 160 земаља, од чега мало више од половине у САД. Годишње одштампа 30 процената свих стручних књига штампаних у свету из области електроинжењерства и електронике и више од 100 часописа с рецензијом.
Састоји се од 38 друштава за појединачна инжењерска подручја, а најбројније је – као што смо напоменули – за рачунарске науке, којим ће 2013. године (до избора следећег председника), председавати Дејан Милојичић.
Станко Стојиљковић
објављено: 14/10/2012

недеља, 14. октобар 2012.

Atletičaru iz Kenije odsekli prste jer je spasao Oliveru Jevtić


Tamnoputi neznanac koga Užičani viđaju u društvu Olivere Jevtić zove se Stenli Kipruti. Kenijac je, atletičar, svetski prvak. Na šaci leve ruke ima samo palac. Ostalim prstima platio je cenu svoje hrabrosti - iz pakla građanskog rata spasao je smrti našu maratonku i njenog trenera Slavka Kuzmanovića.

Stenli ovih dana trenira zajedno sa Oliverom na stazi u Užicu













- Četiri prsta su mi odsekli mačetom. Osvetili su mi se što sam moje prijatelje Srbe izvukao na sigurno kad je život u Keniji bio jeftina roba - priča nam vižljasti Afrikanac na tartan stazi stadiona u Užicu.

Prijatelji Srbi se zovu Olivera Jevtić i Slavko Kuzmanović. Oni film vraćaju na decembar 2007. godine.

- Bili smo u Eldoretu u Keniji, blizu granice sa Ugandom, gde je Olja trenirala za maratonsku trku u Pekingu. U tom kampu bilo je puno atletičara, među njima i Stenli - seća se Slavko Kuzmanović.

Olivera se pripremala za Olimpijadu, a Kenija za izbore. Borba za vlast bila je povod plemenima da zarate.

- Zavladao je haos. Ulice su bile prekrivene leševima. Gledali smo kako pobunjenici u crkvu uvode žene i decu i žive ih spaljuju - priča Olivera.


Posledice mačete













Pokušali su Olivera i Slavko da se izoluju od ratne strahote, nadajući se da će užas brzo proći.

- Hteli smo da odemo na trening, ali nam Stenli nije dao. Rekao je da se sprema pokolj. Na atletsku stazu su upali neki ratnici i ubili njihovog zemljaka, atletičara, olimpijskog prvaka - nastavlja srpska maratonka.

Više vremena za čekanje nije bilo. Trebalo je pobeći, ali kuda?

- Stenli nas je poveo mračnim ulicama Eldoreta, potom kozjim stazama kroz šumu. Metar po metar smo se probijali iz vatrenog obruča dok nismo stigli na bezbedno. U Najrobiju nas je čekao avion koji je obezbedila srpska diplomatija. Stenli se vratio nazad - nastavlja Slavko.

Tek kasnije saznali su šta se desilo sa njihovim spasiocem.

- Pobunjenici su saznali da sam izvukao dvoje belaca. Zarobili su me. Izgubio sam prste... Naredne godine osvojio sam zlatnu medalju na svetskom prvenstvu hendikepiranih atletičara u Indiji - prepričava Stenli Kipruti.

Kenijac je već neko vreme u Užicu, Oliverin je i Slavkov gost. Zavoleo je Užice i Zlatibor.

- Zauvek mu ostajemo zahvalni. Srećni smo što smo ga imali uz sebe kad su nam glave visile o koncu - kažu Olivera i Slavko.

Obožava rakiju i pršutu


Stenli nije ostao imun na srpsko gostoprimstvo i običaje.

- Zaticao sam ga po Zlatiboru kako po selima sedi sa ljudima i gustira pršutu i rakiju. Ovo drugo mu se posebno svidelo. Još malo pa se vraća u otadžbinu, ali će uskoro opet biti sa nama. Atletski klub "Mladost" predstavljaće Srbiju u Kupu evropskih šampiona u krosu. Za takmičenje imamo pravo da prijavimo jednog stranca. To će biti Stenli Kipruti - kaže Slavko Kuzmanović.

субота, 13. октобар 2012.

Rotirajuće zmije mjere stres


Rotirajuće zmije mjere stres

















MOSKVA - Japanski profesor psihologije Akijoši Kitaoka izumio je brzi optički test za mjerenje stresa - "rotirajuće zmije".
Prema ovom testu, "rotirajuće zmije" su savršeno mirne za mirne i opuštene ljude, a kreću se za umorne i ljude pod stresom.
U slučaju da se zmije okreću velikom brzinom onda je toj osobi potrebna stručna pomoć, objavljeno je danas na sajtu "Glas Rusije".
Akijoši Kitaoka rođen je 19. avgusta 1961. godine u Kočiju u Japanu.
Diplomirao je na Univerzitetu Tsukuba, gdje je studirao psihologiju životinja, posebno ponašanje pacova, i aktivnosti neurona kod majmuna.
Kitaoka je 1991. postao doktor nauka zbog svojih studija optičkih iluzija i vizuelne percepcije geometrijskih oblika, oštrine i boja u iluziji kretanja i drugih vizualnih fenomena, zasnovanim na Geštalt psihologiji.

четвртак, 11. октобар 2012.

Pisci i čitaoci nikad ni čuli za nobelovca


Pisci i čitaoci nikad ni čuli za nobelovca
Aida Tipura - 11.10.2012 18:33
Kineski pisac Mo Jan, ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost, velika je nepoznanica ovdašnjim piscima, a vjerovatno i čitalačkoj publici s obzirom na to da njegovih knjiga nema u bh. knjižarama.
Banjalučki književnik Ranko Risojević kaže da je čuo da je Mo Jan bio kandidat za Nobelovu nagradu, ali da do sada nije imao priliku da čita neko njegovo djelo.
"Znam da je neki kineski književnik dobio nagradu, ali ne znam ko je u pitanju, pa onda, logično, nisam čitao nijedno njegovo djelo", istakao je Faruk Šehić, književnik i novinar iz Sarajeva.
Tanja Stupar-Trifunović, poznata banjalučka pjesnikinja, rekla je da je saznala od supruga ko je dobitnik ove prestižne nagrade.
"Nažalost, nisam ništa čitala što je napisao jer prosto ne znam ko je čovjek", kratko je prokomentarisala.
I u najvećoj banjalučkoj knjižari "Kultura" su potvrdili da nemaju nijedno djelo novog nobelovca, a isti slučaj je i sa knjižarom "Svjetlost" u Sarajevu.
"Nismo imali priliku da na svojim policama imamo neko od njegovih djela", kazali su iz sarajevske knjižare "Interliber".
Ipak, Nobelov odbor Kraljevske akademije Švedske odao je priznanje Mo Janu za njegov halucinantni realizam, koji spaja narodne priče, istoriju i savremeno doba.
Inače, ovo je tek druga nagrada u posljednjih šest godina koja nije otišla nekom evropskom piscu, s obzirom na to da su im pripale četiri od prethodnih pet nagrada.
Mo Jan nije prvi Kinez koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Naime, Gao Sin Đang, kineski emigrant, koji danas živi u Francuskoj, dobio je 2000. "Nobela" za svoju apsurdističku dramu. Kada je Sin Đang dobio ovu nagradu, kineske vlasti su je se odrekle, ali se, ipak, očekuje da će Janova nagrada biti daleko toplije dočekana u Kini.
Mo Jan je počasni profesor Otvorenog univerziteta u Hongkongu i spada među najpoznatije kineske autore. Po njegovom romanu "Crveni gaolan" poznati kineski režiser Čan Imou je 1987. godine snimio istoimeni film. Neke od poznatijih knjiga ovog 57-godišnjeg književnika su "Velike grudi i široki kukovi", "Život i smrt su me iscrpili" i "Žaba". Dobitnik je više nagrada u Kini, uključuju i "Mao Dun" nagradu za književnost.
Jedan od svojih posljednjih romana "Umor od života i smrti" napisao je olovkom na staroj kineskoj hartiji za samo 43 dana.
Pred saopštavanje odluke o dobitniku "Nobela", japanski pisac Haruki Murakami bio je na kladionicama glavni favorit za osvajanje nagrade, koja osim prestiža donosi i 1,2 miliona dolara (osam miliona kruna). Književna nagrada je četvrta u nizu ovogodišnjih nagrada koje je osnovao švedski naučnik Alfred Nobel i koje se dodjeljuju od 1901. godine. Do sada je 108 književnika nagrađeno Nobelovim priznanjem, među kojima je 12 žena, a prva nagrada dodijeljena je 1901. godine. Prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost bio je švedski pisac Tomas Transtremer.
Dobitniku Nobelove nagrade za književnost pripada novčana nagrada, diploma i medalja. Medalju koju dobija dizajnirao je švedski kipar Erik Lindberg, a predstavlja mladića koji sjedi pod stablom lovora, te sluša i zapisuje pjesmu muze.

Pseudonim "drži jezik za zubima"

Rođen kao Guan Moje 1955. godine, u stočarskoj porodici u istočnoj provinciji Šandong, svoje umjetničko ime je odabrao još dok je pisao prvi roman. Po prirodi veoma pričljiv, Mo je rekao da je izabrao svoj pseudonim koji u prevodu znači "ne govori", s namjerom da ga stalno podsjeti da "drži jezik za zubima", kako ne bi došao u konflikt sa kineskim vlastima. Inače, pisanjem se počeo baviti još dok je služio vojsku, zbog čega je morao "maskirati" svoj identitet.

Intrige

Najmlađi dobitnik Nobelove nagrade za književnost je Radjard Kipling, najpoznatiji po "Knjizi o džungli", koji je Nobelovu nagradu dobio 1907. u dobi od 42 godine. Stotinu godina poslije njega nagradu je dobila 88-godišnja Doris Lesing, do danas najstarija dobitnica. Prva žena kojoj je dodijeljena ova nagrada je Šveđanka Selma Lagerlef 1909. Ta nagrada nikome nije dodijeljena dva puta, a do danas su je odbile dvije osobe: 1958. godine Boris Pasternak, te 1964. Žan-Pol Sartr, koji je odbijao sva službena priznanja.

уторак, 09. октобар 2012.

Dečiji biseri - da pukneš od smeha!


* Kod nas muškarci imaju samo jednu ženu. 
To se zove monotonija. 

* Promenljiv je onaj čovek što je nekada bio plav, 
pa se promeni i bude crn i svi mu kažu: 
"Crni čoveče, šta ti bi?" 

* Leptir je insekt iz porodice helikoptera. 

* Razlika između psa i mačke je što pas čuva kuću,
a mačka miševe.

* Moj tata je odrastao na selu i video je kravu uživo,
a ja samo na čokoladi.

* Političari su ljudi koji prave čokoladne politanke.

* Reklame se puštaju na televiziji da se glumci iz serije
malko odmore.

* Najbolje je da se rodiš poslednji od sve dece, jer onda
dobiješ sve igračke od onih većih, a i kad ti ne daju,
mama kaže: "Pusti ga, on je mali".

* Mama i tata svakog dana idu na posao.
Tamo zarađuju pare i lažu da sam bolestan,
da bi im dali slobodne dane.

* Moj deda ima pušku, koju koristi za ukras
i da preti babi.

* Unuk je najmanja reč, zato što označava jednog malog
koji ima cuclu. On služi da bi i deda mogao da ide u park.

* Iznenađenje je onda kada hoćeš da jedeš kolače,
a ono ih pojeli razni u kući.

* Riblje ulje je jedna užasna stvar.
Ne daju ti da pljuneš, a ne možeš dugo da ga držiš u ustima.
Svi pričaju da ima korisnost, a niko neće da ga pije,
pa ga daju meni.

* Tuga je kad progutaš klikere pa neće da ti daju pare za nove.

* Hrabrost je kada neko dobije spomenik na ulici,
a mislim da se hrabar postaje od rođenja,
kada ti peru uši, a ti ćutiš.

* Potok je nešto isto kao more, samo što je mnogo tanje
i služi da se umivaju ljudi koji nemaju kuću.

* Razlika između prozora i vrata je što se na prozoru suši veš,
a na vrata se okači prezime. I na vrata ulaze ljudi, a na prozor mrak.

Шта је емоционално злостављање дјеце?



Преузето са:  http://www.csrbl.org/?cat=9


Тим за Злостављање и занемаривање дјеце
Бањалука, март 2012.








ЕМОЦИОНАЛНО ЗЛОСТАВЉАЊЕ

         Обухвата деструктивно понашање одраслих према дјетету, што укључује и одсутност позитивних приступа. Дијете од одраслих очекује заштиту и љубав и прилази му с повјерењем, а неодговарајући поступци одраслих збуњују га и утичу на његово ментално здравље. На жалост, одрасли у задовољењу својих личних интереса често свјесно или несвјесно повређују дијете, користећи га за своје сукобе унутар породице , манимупишу дјететовим осјећајима, уцјењују га или заустављају његов развој због својих себичних разлога-злостављају дијете.
         Постоје бројни облици емоционалног злостављања, али сви они укључују потребу за апсолутном контролом над дјецом.

НАЈЧЕШЋИ ОБЛИЦИ ЕМОЦИОНАЛНОГ ЗЛОСТАВЉАЊА


  1. ОДБАЦИВАЊЕ
Бројна истраживања показују да дјеца која су се развијала у срединама у којима су биле задовољене њихове  биолошке потребе, али не и емоционелне, у каснијем животу развијају бројне психичке сметње, као што су несигурност, ниско самопоштовање, агресија, а што представља базу за стварање добрих односа са другима. Врло често емоционално злостављана дјеца постају насилиници или депресивне особе, а могуће је и да њихово интелектуално функционисање и биолошки развој не одговара хроношком узрасту. Понашање одраслих особа са којима дијете живи је одговорно што дијете ствара лошу слуку о себи, што постаје несигурно, зависно од околине више него што је то природно, манифестује емоционалну нестабилност, негативизам, а у друштву је изоловано. Одбацивање обухвата:
  • одбацивење дјететових потреба за психолошком, медицинском или едукативном помоћи
  • омаловажавање и подсмијех
  • критиковање и повријеђивање
  • спречавање развоја дјечије аутономије
  • онемогућавање развоја привржености са другим особама
  • одбацивање и исмијавање дјететових идеја
  • одбацивање дјетета уз наглашавање да је незрело
  • називање дјетета погрдним именима ( глуп, бескористан, дебео, ружан...)
  • стављање дјетета у подређену позицију
  • континуирано третирање адолесцента као малог дјетета
  • подређивање дјететових потреба потребама одраслих
Најчешће одбацивање налазимо код оних родитеља гдје постоје:
  • брачни проблеми
  • нежељена трудноћа
  • социјална изолованост породице
  • душевне болести

  1. ТЕРОРИЗОВАЊЕ

         ИЛИ ТРЕТИРАЊЕ ДЈЕТЕТА КОНТИНУИРАНИМ ВЕРБАЛНИМ НАПАДИМА КОЈИ СТВАРАЈУ КЛИМУ СТРАХА, НАПЕТОСТИ И НЕСИГУРНОСТ


         Колико пута смо сусрели депресивну и несигурну мајку која је патолошки везала дијете за себе, гушећи га својом њежношћу, изазивајући код дјетета страх и неугоду. Таква мајка несвјесно на тај начин рјешава своје проблеме, незадовољство, најчешће оне у релацији са супругом или околином. Када су наши поступци према дјеци резултат нашег тренутног расположења или проблема, па реагујемо неадекватно и неконзистентно у контакту са дјететом, то дијете збуњује, јер оно осјећа да се дешава нешто необично, а не зна шта. То га плаши и чини несигурни, а често се осјећа и одговорним за такво понашање одраслих.

Најчешћи облици тероризовања су:
  • константне пријетње дјетету
  • употреба бизарних дисциплинских метода ( нпр. мајка у току развода константно пријети да ће се убити)
  • непрекидно наглашавање дјететове кривице
  • хаотично, неконзистентно понашање родитеља
  • исмијавање дјечијег страха и кажњавање на начин да ако се дијете, нпр.боји мрака да ге се затвори у мрачну просторију
  • тјерање дјетета на активности и игре којих се боји
  • константна пријетња суицидом
  • стално присуствовање породичном насиљу
  • рутинска примјена насиља пред дјецом
3. ИГНОРИСАЊЕ

         И ДЕГРАДАЦИЈА ДЈЕТЕТА ШТО УКЉУЧУЈУ И ИЗОСТАНАК ПОЗИТИВНИХ СТИМУЛАЦИЈА, односно неодговарање или закашњело одговарање на дјететове потребе, неучествовање у процесу социјализације и тако онемогућавање развоја дјетотових социјалних процеса. Разлози за то су бројни: страх да се дјетету не деси нешто лоше, а што је често посљедица проблема родитеља који због својих траума и несигурности, преносе страхове на дијете и тако директно доводе до озбиљних психичких проблема код дјетета.Облици игнорисања:
*  недостатак стимулације на прави начин
      * неодговарање на дјететове потребе
      * родитељ никад не гледа дијете, већ негдје поред њега, не зове га по имену, већ користи замјенице или неодређене ријечи
      * родитељ не додирује дијете
      * игнорише његово присуство, понаша се као да дијете не постоји
      * не показује емоције („не желим да га размазим или покварим“)


         Нпр., ако се код дјетета јављају школске фобије, проблеми сепарације од мајке и комуникације с вршњацима, узрок је најчешће у неким мајчиним страховима из дјетињства.Пратећи дијете константно, у игри и контакту са вршњацима, мајка онемогућава дјететов процес сепарације и социјализације сбог својих страхова.На тај начин, она игнорише дјететове потребе и ненамјерно емоционално злоставља дијете.

         Такву је дјецу лако препознати, плашљива су и несигурна.Не сналазе се у друштву вршњака вршњака, осјећају се изолована и постају изолована. Немају пријатеља. Узроке таквог понашања дјеца траже у себи или својој околини, готово никад у родитељима, а посљедица тога је стварање лоше слике о себи, те се често развије депресија, осјећај мање вриједности или агресија према околини.

  1. МАНИПУЛИСАЊЕ

         Укључује активности у којима одрасли користеа дијете у сврху постизања неких својих циљева, не водећи притом рачуна о дјететовим потребама, осјећајима и интересима.  Свакодневно смо свједоци сукоба, најчешће међу родитељима, нарочито током бракоразвода, када родитељи не бирају средства у обрачуну са брачним партнером, а дјеца им служе као средство обрачуна и уцјене. Дјеци за правилан развој требају оба родитеља , који ће им током развоја бити и заштита и модел идентификације и особа којој ће прилазити с љубављу и повјерењем.
         Током бракоразвода родитељи најчешће не завршавају истовремено процес сепарације, те своје недовршене процесе са брачним партнером рјешавају преко дјеце, тако да не дозвољавају комуникацију с другим родитељем, оговарају га, износе бројне неповољне податке и тако руше позитивну слику о њему. Постоје и они родитељи који након развода одбацују дијете јер не желе да их ишта подсјећа на промашени брак. Заборављају да дијете не зна да није одбачено оно само, већ да родитељи преко њега рјешавају или одбацују своје међусобне односе.За дијете је у том тренутку то свеједно, оно осјећа ситуацију, препознаје односе према себи и на основу тога ствара слику из које реагује и која је често одговорна за већину њихових каснијих односа. Често родитељска комуникација иде до тих размјера да дијете развија бројне психосоматске  реакције у близини другог родитеља, врло вјешто манипулисано од родитеља са којим живи.
         Посебно је тешко када родитељи у постизању властитих циљева траже од дјетета да само одлучи са којим ће родитељем живјети, или га стављају у позицију да оно буде одговорно за његову, родитељску срећу.Дијете често пред једним родитељем не смије нити споменути другог, или, нпр. када га се замоли да нацрта породицу, тада се црта на један начин за једног родитеља, а на други начин за другог родитеља, те једном изостави једног, а други пут другог родитеља да никога не би повриједило или да се нити један од родитеља не би наљутио. Колико само пута траже од професионалаца да родитељима не кажу оно што су дјеца говорила, јер се боје.

Примјери дјеце манипулисане од стране родитељ током и након бракоразвода:

Примјер бр.1

Дјевојчица од 12 година живи с оцем, маћехом и њеном кћерком из првог брака. Након развода, живјела је с мајком која је душевни болесника и која ју је у рецидиву болести, у два наврата истјерала из куће.Сада живи с оцем и нема контакт са мајком, јер је воли и разумије да је болесна.Отац је не жели одвести, нити јој дати новац за карту, док истовремено пасторци даје новац да посјети свог оца. Не разумије зашто је отац такав, осјећа се мање вриједном у односу на маћехину кћерку, постала је агресивна и почела затајивати у школи. У разговору са љекаром поставља питања “...зашто мене нико не пита шта желим. Ја волим маму, знам да је болесна, и знам, да је здрава, никад се не би понашала тако. Не разумијем тату, он је здрав и требао би схватити...“.

Примјер бр.2
Дјечак, стар 13 године, родитељи у бракоразводу. Живе заједно. Он с оцем у једној соби, гдје отац повремено куха, мајка са сестром у кухињи и другој соби. Кад оца нема, дјечак једе код мајке и сестре, али притом стоји код прозора, једе брзо и халапљиво , пазећи да не наиђе отац. Не жели да га тата види, јер би му било жао. Желио би живјети са мамом и сестром, али се плаши за тату. Тата би сигурно био несрећан, јер му је често понављао да не би могао преживјети да га и он напусти, као што је учинила мајка. С друге стране мајка, умјесто да схвати дјететове потребе и тешкоће, не пропушта прилику да пред дјечаком оговара оца, чему се дјечак срамежљиво одупире, гледа у под и дјелује тужно. Мајка то не региструје, њој је најважније да се докаже као добра мајка и како је дјечаку мјесто уз њу, а не уз оца.

Нажалост, професионалци често и сами, несвјесно,  подржавају родитељско манипулисање дјецом током бракоразвода, било стављајући се на страну једног или другог родитеља, било круто инстистирајући на сусретима дјетета са родитељем са којим се дијете не жели срести, умјесто да користе средства којима ће утицати на промјену ставова. Неријетко, професионалци који би требали одлучити о дјететовој „судбини“ сами чине грешке, држећи де круто својих ставова. Основно правило којим ће се водити при доношењу одлуке с којим ће родитељем дијете живјети не смије бити узраст или пол, већ чињеница који је родитељ позитивнији, који ће створити оптималне емоционалне, а не материјалне услове живот, који ће подстицати, а не онемогућавати контакт са другим родитељем. Дијете треба дати сретном родитељу, јер ће тај омогућити да и дијете буде сретно. Дијете треба васпитавати онај родитељ, ако већ не могу оба, који ће подстицати контакте са другим родитељем, који ће дјетету омогућити радост, а не мржњу и ускраћивање.

Примјер бр.3
Мајка одбија  контакте оца и дјетета већ четири године, али чини то тако да се она вербално слаже с контактима, ако дијете то прихвати, док дијете пружа такве отпоре да му је немогуће чак и споменути оца,а да не почне плакати, вриштати и одбијати комуникацију. Сва настојања свих служби су узалудна, јер дијете не жели, при чему мајка врло вјешто манипулише дјететом. Мајка је и сама имала проблем раних траума у својој породици које није разријешила , и сада исти модел преноси и на своје дијете. Објективно гледајући, дијете је на спомињање имена оца у таквом психичком стању да се контакти засад не могу остварити , а да не изазову веће трауме за дијете.Третман који би резултовао побољшањем односа и  мијењањем ставова не даје резултате, јер је само формално прихваћен од стране мајке која и даље врло снажно манипулише дјететом.

  1. ИЗОЛАЦИЈА ДЈЕЦЕ
         или искључивање из породичних процеса. Родитељи таквим поступцима желе заштитити дијете. То се најчешће догађа кад се у породици догоди болест, смрт или неки други догађаји коју могу имати врло тешке посљедице по комлетну породицу, па тако и за дијете. Дијете често задње сазнаје за тешку болест мајке, оца или неки други породично проблем.Осјећа се ускраћеним , јер се, нпр. није могло опростити од блиске особе која умире.
         Најчешћи облици изолације су:
  • онемогућавање дјетету да учествује у нормалним породичним активностима
  • онемогућавање контакта са вршњацима
  • физичко одвајање дјетета од осталих чланова породице
  • недозвољавање да дијете учествује у социјалним школским активностима
  • кажњавање дјетета због контакта са другим члановима породице
  • онемогућавање контакта са дједом, баком или другим блиским члановима породице

Дјеца одрасла у изолацији директно уче да су вањски контакти опасни.Они не учествују о школским социјалним активностима, немају пријатеља, усамљени су, несигурни и неповјерљиви.

  1. КОНСТАНТНИ САРКАЗАМ, ПОНИЖАВАЊЕ, ПОДСМЈЕХИВАЊЕ, СРАМОЋЕЊЕ

         На жалост, и родитељи и наставници често срамоте дијете критикама попут: угледај се на......, никад нећеш бити као ......, зашто баш ја морам имати такво дијете..... и сл. Ово нарочито често користе наставници, кажњавајући дијете пред цијелим разредом, за примјер другима. При том заборављају да је дијете потребно подстицати похвалама, да су они модел идентификације дјеце у разреду, нарочито у млађој узрасној доби, те да ће тако њихов примјер слиједити већина дјеце из разреда и да ће такво дијете постати прихваћено или одбачено од разредног колектива у зависности од наставниковог става и понашања. Таква дјеца развијају негативну слику о себи, постају аутоагресивна, усамљују се, немају пријатеља, не знају примити позитивну повратну реакцију. Такво понашање дјеце је високо ризично за развој депреије и суицида.
         Најчешћи облици су :
  • континуирано негативно вербално нападање дјетета
  • критиковање пред другима
  • одрасли се обраћају дјетету само када учини нешто лоше, а никада када учини нешто добро
  • одрасли никада на похваљују дијете
  • називање дјетета погрдним именима, нарочито у присуству других
  1. ПОДМИЋИВАЊЕ (КОНСТАНТНО ПОДРЖАВАЊЕ ДЈЕТЕТОВОГ НЕГАТИВНОГ ПОНАШАЊА)

         Обухвата подстицање дјечијег агресивног и сексуализованог понашања. Најчешћи облици су:
  • подстицање антисоцијалног понашања
  • подстицање регресивног, инфантилног понашања
  • заустављање развоја дјететове аутономије
Нпр. дијете долази из школе и каже да га је физички напао дјечак из разреда. Отац не пита „како се осјећаш, шта је било, боли ли те?, већ пита „јеси ли му вратио?“. Када добије потврдан одговора, на шта од стране оца добија похвале „...тако и треба, ти си прави татин син, исти си као ја....“.

  1. КОНСТАНТНИ ВЕРБАЛНИ НАПАДИ

  1. ПРЕТЈЕРАНИ ПРИТИСАК НА ДИЈЕТЕ

         да што брже одрасте, што произлази из  рдоитељских потреба, а које дијете не може задовољити због фазе свог психобиолошког развоја. Укључује неадекватна родитељска очекивања од дјеце. Родитељи најчешће очекују да њихово дијете и емоционално и когнитивно буде изнад просјека. Такве родитеље не занимају дјететове жеље или потенцијали, да ли дијете то може испунити, и да ли су та очекивања у складу с дјететовим могућностима и потребама.
         Најчешћи облици су:
  • родитељско непрекидно наглашавање очекивања од дјетета
  • родитељско непрекидно критиковање
  • непрекидни притисак на дијете, родитељи никад нису задовољни
  • изостанак помоћи ријечима „.....то је тако једноставно, не треба ти помоћ за то...“
  • непрекидно упоређивање с другима, у негативном смислу за дијете
  • захтијевање ране контроле сфинктера
  • куповање неадекватних играчака, за које родитељи сматрају да су за дијете, без обзира на његове жеље
  • укључивање у школе које су непримјерене дјететовим способностима
Нпр.
 Н.Н је био добро и мирно дијете. Родитељи су очекивали да буде први у свему, без обзира да ли он то жели или може. Како је постајао одраслији, очекивања родитеља су била све већа, а његово задовољство такође. Није се имао коме пожалити. Коначно је пронашао „излаз“, покушао је суицид.  
         Родитељи из ове групе показују осјећаје само ако дијете задовољи њихове потребе и очекивања. У таквим породицама вриједи правило „љубав се заслужује“. Посљедице таквог родитељског понашања код дјеце доводе до несигурности, осјећаја мање вриједности. Та су дјеца ризична за развој депресије, поремећаја храњења и суицида.


КАКО ПРЕПОЗНАТИ ЕМОЦИОНАЛНО ТРАУМАТИЗОВАНО ДИЈЕТЕ?

         Све је већи број дјеце ниског самопоштовања (највећи број њих напушта школовање). Дјеца се не рађају с ниским самопоштовањем, они постају такви током развоја у емоционално злостављајућим срединама.Агресија, која је све присутнија код младих, великим је дијелом резултат поступака одраслих према дјеци током одрастања. Он је израз депресије, несигурности, реакција којом се дијете бори против неправде, усамљености, изданости од оних који су му требали олакшати процес одрастања.
         Клиничка слика емоционално злостављане дјеце зависи од узраста и врсте злостављања.Код мале дјеце она се манифестује у виду тјелесних симптома: бол у стомаку, притисак у грудима, гушење, тешкоће са спавањем, проблем контроле сфинктера, раздражљивос, наизглед безразложан плач. Веома су изражени сепарациони страхови. Током одрастања јављају се различите врсте страхова, повлачење од околине, ноћне море и сл.
         Оно што се прво примијети код емоционално злостављаног дјетета јесте његов израз лица: његове емоције не одају слику среће, спонтаности, безбрижности. Најчешће видимо израз страха, туге и несигурности. Ова се дјеце не смију, не плачу, не играју се спонтано, на знају какве ће реакције одраслих изазвати његово понашање. Чест је негативан однос према себи и околини. Љути су и напети, агресивни, разбацују играчке, ломе их, све започињу, а ништа не довршавају. У присуству одраслих погледом траже дозволу да нешто учине. У групи дјеце заузимају, или периферну позицију, или се понашају агресивно, отимајући ствари и положај. У школи су тихи, непримјетни, или немирни, агресивни, ометајући.

Карактеристике клиничке слике:
*апатија
*агресија
*иритативност
*усамљеност
*ријетко плачу
*у комуникацији не гледају саговорника у очи
*присутан је негативизам или празан афект према свима у окружењу
*у ситуацијама када здрава дјеца плачу, они реагују апатијом
*ре реагују на вањске надражаје
*не показују задовољство у игри, нити било чему другом
*проблеми учења
*проблеми односа с околином
*депресија
*страх и тјескоба
*често брину о родитељима и њиховим потребама, умјесто обрнуто
 













Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...