Procenjuje se da u Srbiji oko 20 odsto dece ima problema sa alergijama, a stručnjaci smatraju da su u ogromnoj meri uzročnici toga hemijska sredstva, koja se svakodnevno koriste za održavanje lične higijene i čišćenje.
Uglavnom alergije, astmu i polensku kijavicu imaju deca koja se čuvaju pod "staklenim zvonom", sve im se steriliše i pere, a voda prokuvava bar dok ne napune godinu.
U želji da zaštite mališane od raznih virusa i bakterija, roditelji zaboravljaju na osnovno pravilo dobrog imuniteta - da decu ne treba lišavati kontakta sa prirodnim alergenima jer su neke infekcije, naročito bakterijske, neophodne da bi se formirao imunitet.

- Za neke viruse nedvosmisleno je utvrđeno da je higijena, pre svega pranje ruku, osnov zaustavljanja širenja i nastanka infekcije, pre svega mislim na hepatitis A, takozvanu žuticu, ili bolest prljavih ruku, koja se prenosi hranom ili vodom - kaže u intervjuu "Novostima" docent dr Vladislav Vukomanović, pedijatar - kardiolog, upravnik Pedijatrijske klinike Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" u Beogradu. - Normalne higijenske navike koje dete uči odmalena, kao što su pranje ruku pre i posle jela, posle obavljanja nužde, kada dođe kući iz šetnje i slično, predstavljaju osnovnu prepreku širenju virusa.

Koja je granica kada normalna briga prelazi u preterivanje?
KRV OTKRIVA ALERGIJUKada roditelji treba da
reaguju ?
- Ako se detetu u proleće i u vreme cvetanja biljaka jave simptomi, kao što su svrab i/ili peckanje očiju i nosa, curenje iz nosa, suvi kašalj, pojava promena na koži (takozvana koprivnjača), treba se obratiti lekaru da bi se utvrdio alergen. U 90 odsto slučajeva samo na osnovu podataka koje dobijemo u anamnezi možemo da otkrijemo uzrok alergije. Kasnije se rade i dodatna ispitivanja svih sluznica, kože, krvi. Značajno je u krvi odrediti broja leukocita i eozinofila, jer kod alergijskih bolesti raste broj eozinofila.

- Prezaštićenost dece može da se manifestuje u više vidova: od zabrane kontakta sa drugom decom, "dirigovanja" druženja, do preteranog straha od mogućih fizičkih trauma kojima je podložno svako dete. Jer, potpuno je normalno da dete kada prohoda može i da padne. Treći vid prezaštićenosti je od infekcija, virusnih ili bakterijskih, koja se sastoji u preteranom i nesvrsishodnom održavanju higijene u detetovom okruženju, brisanje antisepticima i dezinficijensima svih predemeta sa kojima je dete došlo u kontakt, preterano pranje ruku, kupanje...

Kud takvo ponašanje vodi?

- Neki od vodećih svetskih psihologa smatraju da ovakva prezaštićnost može da dovede do formiranja nesamostalnih, nesigurnih, pa čak i sebičnih osoba, koje ne umeju da dele ni osećanja ni materijalne stvari sa drugima. Sa druge strane, tu je i hipoteza o higijeni kao o jednoj od važnih odrednica kada je reč o pojavi infektivnih i alergijskih oboljenja. Na nekoliko godišnjih sastanaka Američkog udruženja za alergiju, astmu i imunologiju predstavljeni su radovi, koji su pokazali da su deca koja žive u prirodnom okruženju, na farmama, daleko manje sklona obolevanju od astme i drugih alergijskih manifestacija u odnosu na vršnjake koji žive u savremenim urbanim uslovima u velikim gradovima.

Da li postoji neko naučno objašnjenje za to?

- Preterana higijena narušava delikatan balans između tela i složenog odnosa bakterija i parazita, uz pomoć kojih se formira naš imunski sistem. Posmatrano na primeru Amiša, koji su uglavnom migrirali iz Švajcarske i danas žive na farmama u Americi, i tu koriste čak i termički neprerađeno mleko, pokazalo se da njihovi mališani u poređenju sa drugom decom koja žive na farmama manje boluju od alergijskih bolesti astme, ekcema, alergijskog rinitisa, polenske kijavice.

Znači li to da bi trebalo da napravimo što radikalniji zaokret u načinu ishrane i uopšte života da bismo bili zdraviji?

- To, konkretno, ne znači da se preporučuje uzimanje neprerađenog mleka. Međutim, pokazalo se da tokom homogenizacije mleka dolazi do razlaganja masnih partikula koje imaju značaj za razvoj imunskog sistema. U stvari, u crevima se nalazi organ koji služi ne samo za varenje hrane nego je veoma bitan u stvaranju imunske kompetentnosti dece. Mnoštvo limfnih čvorova, ćelija imunskog sistema, dolazi u kontakt sa sastojcima hrane, između ostalog i sa masnim partikulama, koje utiču na to da imunski sistem stvara antitela, koja kasnije prepoznaju neki alergen i ne dozvoljavaju razvoj oboljenja.

BAKTERIJE KAO ŠTITU dečjem uzrastu česte su upale grla. Da li od njih može da zaštiti "stakleno zvono"?
- Bolest se prenosi kapljični putem sa obolelog na zdravog, kašljanjem i neposrednim kontaktom pljuvačke, ne prenosi se preko polena, rukama i slično i tu drastična higijenska zaštita nije od velike pomoći. Zapravo, treba se ponašati u skladu sa prirodom. I bakterije i virusi su sustanari sa humanom populacijom. Bakterijska flora u ustima ili crevima je saveznik ljudskog organizma, ima odbrambenu ulogu i od infekcija i povećane propustljivosti barijera sluzokože i kože. Preteranim pranjem kože narušava se taj sloj koji predstavlja zaštitu kao omotač, u kome su i neki lokalni odbrambeni mehanizmi.

Šta još utiče na razvoj imunskog sistema?

- Stil života, korišćenje određene hrane, fizička aktivnost, navike stanovanja i još mnogo toga. Interesantno je da u većim porodicama, sa više dece, mališani ređe obolevaju. Verovatno je to zbog imunizacije, koja se odvija u samoj porodici. U svakom slučaju, mnoga istraživanja na ovu temu su u toku, ali se već sada zna da prezaštićenost dece u svakom smislu nije korisna za dete kako pri adataciji na socijalne uslove tako i u odnosu na zdravstveno stanje.

Koje je najbolje rešenje?

- Roditelji moraju da sazrevaju sa decom. Novorođenče je bespomoćno i nezaštićeno i normalno je da pažnja roditelja bude usmerena na sve aspekte bezbednosti deteta. U predškolskom uzrastu ono ima sasvim drugačije potrebe. Zato su jako važna usmeravanja i pažljiva podešavanja ponašanja deteta koja će mu omogućiti normalan psihofizički razvoj, što podrazumeva i normalnu sklonost ka infekcijama. Nema deteta koje se nije razbolelo, imalo visoku temperaturu, kijavicu. I to je normalno. A roditelji koji stalno traže odgovor na pitanje šta sam ili gde sam pogrešio su prebrižni.

Da li i stalno sterilisanje flašica može da šteti?

- Ne može da šteti, ali je nepotrebno.