Unesite svoj mejl ako želite da redovno pratite ovaj blog

Дошло је до грешке у овом гаџету

понедељак, 24. новембар 2014.

Počasno mesto u društvu nobelovaca: srpska naučnica postala dvostruki američki akademik

http://www.lovesensa.rs/clanci/ljudi-inspiracija/pocasno-mesto-u-drustvu-nobelovaca-srpska-naucnica-postala-dvostruki-americki-akademik


Gordana Vunjak-Novaković je profesor biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka na čuvenom Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, na kojem je duboki trag ostavio srpski velikan Mihajlo Pupin i direktor Laboratorije za matične ćelije i inženjerstvo tkiva.
pocasno_mesto_u_drustvu_nobelovaca_srpska_naucnica_postala_dvostruki_americki_akademik.jpg
Najbolja srpska naučnica svih vremena Gordana Vunjak-Novaković nedavno je - slikovito govoreći - postala dvostruki američki akademik. Pre dve godine izabrana je u Nacionalnu inženjersku akademiju, a minulih dana u Medicinski institut. Dva pomenuta ogranka i Nacionalni istraživački savet čine najuglednije u svetu učeno društvo - Nacionalnu akademiju nauka SAD. Drugi put potvrđeno joj je počasno mesto u društvu više od 300 nobelovaca, koliko ih je u njenom sastavu, piše "Politika" 20. novembra 2014. godine.
Gordana Vunjak-Novaković je profesor biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka na čuvenom Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, na kojem je duboki trag ostavio srpski velikan Mihajlo Pupin i direktor Laboratorije za matične ćelije i inženjerstvo tkiva.
„Vest me je oduševila, to je izuzetno velika čast. Moja laboratorija vredno radi na osmišljavanju novih tehnologija za obnavljanje kostiju, srca i pluća i ispitivanje lekova na ljudskom tkivu", naglašava profesor dr Gordana Vunjak-Novaković. „Upravo ulazimo u epohu personalizovane medicine, što je najuzbudljivije vreme za jednog biomedicinskog inženjera. Vrlo smo zadovoljni zbog napretka koji činimo na ovim poljima. Naše istraživanje predstavlja vrlo uzbudljivu saradnju između biologije i inženjerstva."
Nacionalna akademija, može se reći, ima tri ogranka - za nauku, za inženjerstvo i za medicinu, koji su tim redom osnovani. Predsednik Abraham Linkoln potpisao je kongresnu povelju 1863. kojom se utemeljuje Nacionalna akademija. Gotovo vek docnije ustanovljena je Nacionalna inženjerska akademija (1964), a 1970. Institut za medicinu (svojevrsna medicinska akademija). Nacionalni savet za istraživanje zaživeo je 1916. odlukom tadašnjeg predsednika Vudra Vilsona.
Sva četiri udruženja su počasna i nevladina, a okupljaju vrhunske naučnike i stručnjake koji bez dolara nadoknade potpomažu nauku, inženjerstvo i medicinu. Ukupan zbir premašuje 6.300 članova. Svake godine postojeći biraju nove iz redova najboljih u istraživanju. Institut za medicinu ih ima od 2.012, sa 70 novoustoličenih proteklog oktobra iz SAD i deset pridruženih iz sveta. Uvršćenje u članstvo smatra se jednim od najvećih priznanja svakom pojedincu za dostignuća u zdravstvu i medicini.
„Izbor u inženjersko odeljenje Američke akademiju nauka doživljavam kao ogromnu čast. Zaista sam srećna što sam prva Srpkinja i istovremeno prva žena na Univerzitetu Kolumbija koja je dobila to profesionalno priznanje. Naravno, to je priznanje profesiji kojom se bavim, fakultetu na kome radim i zemlji iz koje potičem. Nacionalna akademija (više od 300 nobelovaca), koja je ekvivalent našoj SANU, sastoji se iz tri dela: nauka (u koju ulazi i umetnost, ali je nema u naslovu), inženjerstvo i medicina. U SAD je zovu NationalAcademies (plural), kao što bi kod nas rekli Nacionalna akademija (singular). Primetila sam da naši ljudi ne razumeju kada se kaže Inženjerska akademija, možda zato što u Srbiji imamo Inženjersku akademiju izvan SANU", izjavila je 2012. u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku"profesor dr Gordana Vunjak-Novaković, profesorka na Kolumbija univerzitetu, bez sumnje perjanica srpske nauke u svetu (približno 24.500 citata na „Gugl naučniku" ili oko 15.000 na „Veb ov sajens").
Nove članove predlažu postojeći, uglavnom na osnovu doprinosa nauci, citiranosti i uticaja objavljenih radova. Posle rasprava u pojedinim odeljenjima, svi članovi Nacionalne akademije glasaju. Potrebno je sakupiti 85 odsto glasova „za" da bi neko bio izabran! Gusto rešeto, nema šta.
Srpkinja koja je u nauci postigla više no ijedna druga našeg roda podseća da je Tehnološkom fakultetu u Beogradu stekla vrhunsko obrazovanje i naučila da istražuje.S doktoratom iz hemijskog inženjerstva otisnula se preko Atlantskog okeana, jer je tom naumuohrabrio mentor profesor dr Dragoljub Vuković.
Kao stipendista Fulbrajtove fondacije stigla je u Boston na slavni Masačusetski institut za tehnologiju (MIT). Imala je sreće da sretne najpoznatijeg i najviše citiranog bioinženjera našeg vremena, profesora Roberta Langera, koji joj je otkrio novu oblast - inženjerstvo tkiva.
Članica je brojnih najuglednijih naučnih društava i akademija u svetu, uključujući SANU. Ima 70 patenata, priznatih i prijavljenih.


Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...