Светска медаља за српског иноватора

Др Милан Кекановић награђен за патент стироферт чијом уградњом се побољшава енергетска ефикасност грађевинских објеката

Преузето са: http://politika.rs/scc/clanak/344458/Srbija/Svetska-medalja-za-srpskog-inovatora

Аутор: Александра Исаковпонедељак, 30.11.2015. у 22:24

Др Милан Кекановић награђен за патент стироферт чијом уградњом се побољшава енергетска ефикасност грађевинских објеката (Фото А. Исаков)

Суботица – Дугогодишњи иноваторски рад др Милана Кекановића, ванредног професора на Грађевинском факултету у Суботици, награђен је изузетно високим признањем. Поводом 95 година постојања Завода за интелектуалну својину, организовано је такмичење проналазача и иноватора. У категорији проналазача за патент победник је др Кекановић са својим проналаском: „Могућност специјалног олакшања, изоловања и армирања међуспратних конструкција”.

Иза компликованог назива у основи је грађевински материјал стироферт, који је показао изузетне особине и у лабораторији и у пракси када је у питању издржљивост у међуспратним конструкцијама, али и у погледу енергетске ефикасности. Управо за тај проналазак др Милан Кекановић је добио и престижну медаљу Светске организације за интелектуалну својину (Wipo).

На представљању признања у Суботици Јелена Лопушина из Завода за интелектуалну својину објаснила је да је формирана као специјализована агенција УН. Награда се додељује се од 2001. године истакнутим проналазачима, ауторима и иновативним компанијама широм света.

– Патент др Кекановића доказао се на најзахтевнијим тржиштима. Уградњом награђеног проналаска штеди се 16 одсто енергије у односу на постојећа решења. Корисност проналаска потврдило је више научноистраживачких установа из Шпаније, а и Институт за испитивање материјала из Београда – рекла је Лопушина.

Кекановићев патент код нас је доживео успешну, али за сада скромну примену. Како је објаснио Далибор Раковић, сувласник грађевинског предузећа из Сремске Митровице, у намери да достигну виши разред енергетске ефикасности у два стамбена објекта уградили су стироферт.

– У економском смислу трошкови градње били су на нивоу оних за класичан материјал, али су за кориснике постигнути високи резултати у уштеди енергије. Станарима лети нису потребни клима уређаји, док су зими потребе за догревањем знатно смањене. Паропропусност зидова је добра и то су удобне просторије за живот – каже Раковић.

Професор др Милан Кекановић је пријавио 20 проналазака, од којих је признато осам, за шест је урађен међународни извештај о претраживању којим се не оспорава њихова могућност патентирања, а шест нових производа је нашло примену на тржишту.

– Грађевински објекти троше 40 одсто светске енергије, а произвођачи електричне енергије су највећи загађивачи планете – објашњава др Кекановић због чега су важне сталне иновације које доприносе уштеди енергије. – Наша земља не патентира довољно иновација у производњи, иако је то велики потенцијал. Једна је ствар понудити светском тржишту јефтину радну снагу, а далеко мудрије би било понудити своју интелектуалну својину.