Unesite svoj mejl ako želite da redovno pratite ovaj blog

Дошло је до грешке у овом гаџету

недеља, 26. децембар 2010.

Bela kuga u Srbiji - podaci

Blic

Srbija svake godine izgubi po jednu varošicu od 30.000 stanovnika jer umre oko 100.000 ljudi, a zaplače oko 70.000 beba. Statistika kaže da će nas ukoliko se nastavi ovim tempom, za pedeset godina biti milion i po manje, a za 250 godina možda nećemo postojati kao narod. Prosek starosti naših građana je 41,2 godine, što nas svrstava među najstarije narode u Evropi, ali i svetu.

Na jednu mamu 1,4 deteta

Demografi kažu da nam tek predstoji vrtoglavo smanjenje broja stanovnika. U sedmu deceniju života zagazila je najbrojnija posleratna generacija, tako da u Srbiji danas ima skoro 1,7 miliona ljudi starijih od 60 godina i 1,25 miliona starijih od 65 godina. Razlika između umrlih i rođenih u narednom periodu biće sve veća. Trenutno je ona 30.000, a demografi procenjuju da bi se ta brojka za deceniju-dve mogla popeti na čak 50.000- 60.000. Sve je više tročlanih porodica, a žene koje rađaju više od troje dece postale su prava retkost. Na jednu mamu u Srbiji u proseku dolazi 1,4 deteta.

Istraživanje koje je pre dve godine radilo Društvo demografa Srbije pokazalo je da od 165 opština u Srbiji negativan prirodni priraštaj ima 158. Više se rodilo beba nego što je umrlo ljudi samo u sedam opština. Nizak prirodni priraštaj, ispod pet promila, te 2008. godine imali su Zemun, Novi Sad, Bujanovac, Sjenica, dok je visok priraštaj od 9,6 do 11,8 promila bio u Preševu, Novom Pazaru, Tutinu. Opština sa najvećim prirodnim priraštajem je Novi Pazar, gde je broj živorođenih veći za 1.092 od broja umrlih. Slede Preševo i Tutin sa po 478, odnosno 443.

Čak u 42 opštine stopa negativnog prirodnog priraštaja (razlika broja živorođenih i umrlih na 1.000 stanovnika) je veća od 10 promila. S ukupnom stopom negativnog prirodnog priraštaj od 3,5 promila Srbija (bez Kosova i Metohije) svrstala se na dno evropske lestvice. Za nijansu lošija slika od naše je u Bugarskoj i Mađarskoj. Albanci sa pozitivnom stopom prirodnog priraštaja od 11,1 promila zauzimaju ubedljivo prvo mesto među evropskim narodima.


Za 15 godina ugasiće se 700 sela

U opštem smanjenju broja stanovnika najviše su stradala planinska sela. Najteža situacija je u seoskim sredinama oko Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Kosjerića, Bajine Bašte. Prema podacima Zavoda za proučavanje sela, u narednih 15 godina čak 700 sela će biti ugašeno, jer su u njima ostali da žive uglavnom starci. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2002. godine, čak 60 sela je tada imalo manje od 20 stanovnika.

Međutim, nisu samo sela na izdisaju. Opasnost preti i varošicama sa po deset-dvadeset hiljada stanovnika.

- Sela u planinskim predelima počela su da se prazne još između dva rata. Ona su bila osuđena na izumiranje, jer su i nastala uglavnom kao zbegovi za vreme Turaka. Bez infrastrukture, puteva, vode, struje, nisu mogla opstati. Problem su varošice sa po deset-dvadeset hiljada stanovnika. Broj stanovnika u njima je naglo počeo da opada jer u njih više ne dolazi stanovništvo sa sela, stala je industrija - objašnjava Vladimir Nikitović, naučni sara­dnik Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka.

Ključnu ulogu u podsticanju povećanja nataliteta mora da odigra država, stvaranjem povoljnijeg ambijenta za rađanje. Demografski sunovrat počeo je početkom devedesetih godina, ali se do sada nijedna vlada nije ozbiljno bavila ovim problemom. Pre dve godine usvojena je Strategija podsticanja rađanja, koja je ostala mrtvo slovo na papiru, jer se ne primenjuje. Razlog je, kažu, prazna kasa.

Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, nedavno je priznao da ni on nije zadovoljan primenom Strategije i da će za pomoć porodicama morati mnogo više da se izdvaja novca.

- Ekonomski momenat nije jedini, ali jeste jedan od razloga niske stope nataliteta. Obezbedili smo redovnu isplatu porodiljskog i dečjeg dodatka koji je manji nego u zemljama u regionu - kazao je Ljajić.

Pomoć za bebe samo u tri grada

Jedina mera države uvedena kao podsticaj rađanja je roditeljski dodatak. Za prvo dete isplaćuje se jednokratno 29.088 dinara, dok za drugo, treće i četvrto raspoređeno u 24 rate suma od 113.747 dinara, zatim 204.735 dinara, odnosno 272.978 dinara. Naravno, da bi ostvarili ovo pravo, postoji spisak od desetak stavki šta sve od dokumenata mora da se priloži. Tako novopečeni roditelji moraju da izdvoje bar petnaestak dana da prikupe potrebnu dokumentaciju. Dečiji dodatak više nije podsticajna mera rađanje već, kažu u Ministarstvu rada, socijalna kategorija i mogu ga dobiti prva četiri deteta iz socijalno ugroženih porodica. Svako dete prima po 2.033 dinara. Nekada je pravo na dečiji dodatak imalo svako treće dete u porodici.

Država je podsticaj rađanja prepustila lokalnim samoupravama, što opet buduće očeve i majke stavlja u neravnopravan položaj. Parovi koji žive u Beogradu, Novom Sadu. Jagodini, mogu se nadati nekoj pomoći kada dobiju prinovu, dok oni koji žive u nerazvijenim opštinama prepušteni su sami sebi.

Tako, recimo, nezaposlene porodilje u Beogradu dobijaju od grada jednokratnu pomoć od 50.000 dinara, dok zaposlene kojima primanja po glavi domaćinstva ne prelaze 10.000 dinara primaju 25.000 dinara. Država je trudnicama pre pet-šest godina ukinula pravo na stopostotno trudničko bolovanje, već im RZZO plaća samo 65 odsto. Beograd je i tu izašao svojim sugrađankama u susret tako što se iz gradske kase dotira ostalih 35 odsto.

Slično je i u Novom Sadu. Roditelji koji imaju troje i više dece oslobođeni su plaćanja vrtića, deca imaju pravo na besplatan gradski i prigradski prevoz, a gradska vlast se pobrinula da dobiju i besplatne karte za kupalište Štrand. Pred kraj godine porodice koje primaju dečji dodatak dobijaju jednokratnu pomoć od 5.000 do 10.000 dinara. Grad pomaže i višečlanim porodicama u rešavanju stambenog pitanja.

Portal "Bebac" pokrenuo je 2006. inicijativu da se ukine PDV na bebi opremu. Međutim, država nije želela da se odrekne svog dela kolača. Bebi oprema u Srbiji i dalje je jedna od najskupljih u regionu. Samo za kupovinu najosnovnijih stvari koje su potrebne za bebin dolazak iz porodilišta kući roditelji moraju da izdvoje oko 100.000 dinara.

- Oživljavanje Strategije o podsticaju rađanja ne zavisi samo od novca. Novac ne treba da inspekcije počnu da rade svoj posao i kažnjavaju poslodavce koji otpuštaju buduće majke čim odu na trudničko bolovanje. Dodatan novac ne treba ni da se zdravstvena služba organizuje bolje kako trudnice ne bi plaćale lekare na porođaju. Usklađivanjem radnog vremena vrtića sa radnim vremenom roditelja porodicama bi se mnogo olakšalo. Država ne radi ništa da roditeljima pomogne - kaže Vladan Ješić, jedan od inicijatora ukidanja PDV na bebi opremu.

Prosečna starost Godina muškarci* žene ukupno 1953. 28,4 29,9 29,4 1961. 29,6 31,4 30,5 1971. 31,5 33,3 32,4 1981. 32,8 34,6 33,7 1991 33,9 36 34,9 2002. 39 41,5 40,2 2005. 39,3 41,8 40,6 2009. 39,9 42,5 41,2

Kako se smanjivao broj stanovnika Godina stanovništvo sredinom godine umrli živorođeni 1999. 7.540.401 101.444 72.222 2000. 7.516.346 104.042 73.764 2001. 7.503.433 99.008 78.435 2002. 7.500.031 102.785 78.101 2003. 7.480.591 103.946 78.101 2004. 7.463.157 104.320 78.186 2005. 7.440.769 106.771 72.180 2006. 7.411.569 102.805 70.997 2007. 7.381.579 102.805 68.102 2008. 7.350.222 102.711 69.083 2009. 7.320.807 104.000 70.299

Izvor: Republički zavod za statistiku. Podaci bez Kosova i Metohije Svake godine 200.000 abortusa

Srbija je rekorder i po broju abortusa. Procena je da se kod nas godišnje uradi oko 200.000 abortusa. Prekidi trudnoće su najčešći kod žena koje su u braku. Ovo posebno zabrinjava jer je potencijal za rađanje sve manji i žena od 20 do 40 godina danas ima manje od milion. Takođe, sve veći problem parovi imaju sa sterilitetom. Početkom devedesetih godina dr Stojan Adašević šokirao je javnost priznanjem da je ubio grad veličine Smedereva za 40 godina rada u KBC "Dragiša Mišović". On je tada rekao da je uradio oko 50.000 abortusa, a ove zahvate prestao je da radi kada je iz žene izvadio formirano dete sa rukama, nogama, glavom.


Posle trećeg porođaja državna penzija

U Švedskoj i Grčkoj žena koja rodi treće dete dobija nacionalnu penziju, a u Nemačkoj 25.000 evra. Rusija je 2007. godine usvojila Zakon o zaštiti majčinstva i prava žena koji predviđa niz mera za podsticanje nataliteta. Jedna od njih je i jednokratna pomoć od 10.000 dolara za rođenje trećeg deteta.

Crna Trava na izdisaju

Jednoj od najstarijih opština u Srbiji, Crnoj Travi preti potpuni nestanak stanovnika jer se godišnje rodi do deset beba, a umre 80 ljudi. Zbog siromaštva i nerazvijenosti mnogi su u potrazi za poslom napustili svoje domove.

- Ove godine rođeno je osam beba. Lokalna samouprava čini sve, dajemo po 50.000 za svaku novorođenu bebu, obezbedili smo besplatan vrtić, prevoz za decu... Privreda je potpuno stala, fabrike su prazne, tako da ljudi nemaju od čega da žive. Država nema sluha da nam pomogne - kaže predsednik opštine Slavoljub Blagojević. Crna Trava je na poslednjem popisu 2002. imala 2.560 stanovnika. Procena je da ih danas nema više od dve hiljade.

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...