Šta je emocionalna inteligencija?
Veoma rasprostranjena zabluda je da smo ili racionalni ili emotivni. Emocionalna inteligencija je, najjednostavnije rečeno, skladno funkcionisanje razuma i osećanja. To je veština korišćenja i emocija i razuma sa ciljem da se život živi na najbolji mogući način. Emocionalno inteligentni ljudi nisu uvek srećni, zadovoljni i nasmejani. Emocionalno inteligentni ljudi znaju da svaka emocija, prijatna ili neprijatna, ima svoju funkciju i da su nam sve one neophodne da bismo zaista živeli jedan potpun i stvaran život. Kao i svaka druga veština, emocionalna inteligencija može, uz manje ili veće napore, da se nauči i uvežba. Isto tako, kao i svaka druga veština, slabi ako se ne trenira redovno.
Šta znači biti emocionalno inteligentan?
Emocionalna inteligencija nije stanje, nije osobina koju imate ili nemate, to je proces orijentisanja u svetu, unutrašnjem i spoljašnjem. To je proces koji zahteva posvećenost, hrabrost, radoznalost i istrajnost.
Biti emocionalno inteligentan znači razumeti osećanja, znati kako nastaju i čemu služe. To znači prihvatati osećanja kao znak ljudskosti a ne doživljavati ih kao znak slabosti. Biti svestan svojih osećanja ali znati kada i kome je bolje ne pokazati ih. Zastati, preispitati se, korigovati mišljenje i ponašanje.
Druge je moguće razumeti samo u onoj meri u kojoj razumete sebe. Isto je i sa prihvatanjem.
Kaže se da što više jezika čovek govori, to više vredi, bogatiji je. Razumeti jezik osećanja i govoriti ga znači bolje i lakše se snalaziti u svetu. Osećanja su naši mudri savetnici i vodiči. Ako ne razumemo njihov jezik i kažemo “Šta to brbljaš, ćuti tu!“ to je kao da idemo kroz život bez jednog čula. Bez unutrašnjeg oka, uha, dodira, ukusa ili mirisa. Kao i učenje bilo kog drugog jezika, zahteva posvećenost i vreme. Nekada je dovoljno čitanje knjiga, razmišljanje i razgovori, a nekada je potrebno “ići na časove“. Nekada je potrebno nekoliko meseci, nekada više godina da se savlada taj jezik. Niko nije kriv što ne zna, malo ljudi je imalo tu privilegiju da ih odmalena uče jeziku osećanja. Ali zato svaka odrasla osoba ima mogućnost i odgovornost da uči i razvija se. Zbog sebe i zbog drugih. Druge je moguće podržati na njihovom putovanju, ali samo ako oni to žele. Nemoguće je pomoći nekom ko pomoć ne želi.
Da li postoje emocionalno neinteligentni ljudi?
Kada kažemo za nekog da je emocionalno neinteligentan to zvuči uvredljivo i konačno.
Inteligenciju možemo definisati kao kapacitet za učenje i razumevanje. U tom slučaju emocionalna inteligencija bi bila kapacitet za učenje i razumevanje u oblasti emocionalnog funkcionisanja. Nekom to ide lakše, nekom teže. Nekom ide brže, nekom sporije. Verovatno ćete se svi složiti da je Novak Đoković rođen sa talentom za tenis. Ali, da li bi bio tu gde jeste da nije svakodnevno naporno trenirao? Ne može svako da postigne Noletove uspehe, ali svako ko želi može da nauči da igra tenis dovoljno dobro da se rekreira i zabavlja.
Slično je i sa čitanjem i pisanjem. Malo je vrhunskih književnika ali većina ljudi nauči da čita i piše dovoljno dobro za svakodnevno funkcionisanje i snalaženje u životu.
Emocionalna inteligencija bi se možda preciznije mogla nazvati emocionalna znanja i emocionalne veštine, kao što su:
Razumevanje šta i zašto osećamo,
Svest o tome kako utičemo na druge,
Razumevanje osećanja drugih ljudi u raznim situacijama,
Efikasno upravljanje osećanjima drugih i njihovim ponašanjem (suprotno od manipulacije!),
Razumevanje veze između emocija, misli i ponašanja,
Očuvanje pribranosti i u stresnim situacijama i okolnostima,
Podsticanje najboljeg u drugima,
Asertivnost u komunikaciji sa drugima ( zalaganje za sebe uz uvažavanje drugih),
Lako prilagođavanje promenama,
Fokusiranje na dobro i pozitivno u sebi, drugim ljudima i situacijama,
Postizanje i održavanje generalno dobrog raspoloženja,
….
Umesto etiketiranja sebe ili drugog kao emocionalno neinteligentnog ili glupog, preciznije je i konstruktivnije govoriti o nedovoljnom znanju o emocijama i nedovoljno razvijenim emocionalnim veštinama.
Kod nekih psiholoških, neuroloških i fizioloških poremećaja zaista postoji nemogućnost razumevanja i kontrole emocija, ali takvi poremećaji su relativno retki. Većina ljudi poseduje kapacitet za postizanje optimalnog psihičkog i emocionalnog funkcionisanja. Ima ljudi koji malo znaju o emocijama i nemaju razvijene emocionalne veštine, a ti ljudi se dele na one koji žele da uče i razvijaju se i one koji to ne žele.
Ako biste sebe odredili u terminima emocionalnih znanja i veština, to bi bilo:
a) znam dosta i vešt/a sam
b) znam dosta i vešt/a sam ali i dalje učim i razvijam se
c) ne znam i ne razumem i ne zanima me
d) nedovoljno znam, nedovoljno razumem, nedovoljno umem ali želim da znam i umem i spreman/na sam da uložim vreme i napor da to postignem
Autor teksta: Jelena Pantić
Veoma rasprostranjena zabluda je da smo ili racionalni ili emotivni. Emocionalna inteligencija je, najjednostavnije rečeno, skladno funkcionisanje razuma i osećanja. To je veština korišćenja i emocija i razuma sa ciljem da se život živi na najbolji mogući način. Emocionalno inteligentni ljudi nisu uvek srećni, zadovoljni i nasmejani. Emocionalno inteligentni ljudi znaju da svaka emocija, prijatna ili neprijatna, ima svoju funkciju i da su nam sve one neophodne da bismo zaista živeli jedan potpun i stvaran život. Kao i svaka druga veština, emocionalna inteligencija može, uz manje ili veće napore, da se nauči i uvežba. Isto tako, kao i svaka druga veština, slabi ako se ne trenira redovno.
Šta znači biti emocionalno inteligentan?
Emocionalna inteligencija nije stanje, nije osobina koju imate ili nemate, to je proces orijentisanja u svetu, unutrašnjem i spoljašnjem. To je proces koji zahteva posvećenost, hrabrost, radoznalost i istrajnost.
Biti emocionalno inteligentan znači razumeti osećanja, znati kako nastaju i čemu služe. To znači prihvatati osećanja kao znak ljudskosti a ne doživljavati ih kao znak slabosti. Biti svestan svojih osećanja ali znati kada i kome je bolje ne pokazati ih. Zastati, preispitati se, korigovati mišljenje i ponašanje.
Druge je moguće razumeti samo u onoj meri u kojoj razumete sebe. Isto je i sa prihvatanjem.
Kaže se da što više jezika čovek govori, to više vredi, bogatiji je. Razumeti jezik osećanja i govoriti ga znači bolje i lakše se snalaziti u svetu. Osećanja su naši mudri savetnici i vodiči. Ako ne razumemo njihov jezik i kažemo “Šta to brbljaš, ćuti tu!“ to je kao da idemo kroz život bez jednog čula. Bez unutrašnjeg oka, uha, dodira, ukusa ili mirisa. Kao i učenje bilo kog drugog jezika, zahteva posvećenost i vreme. Nekada je dovoljno čitanje knjiga, razmišljanje i razgovori, a nekada je potrebno “ići na časove“. Nekada je potrebno nekoliko meseci, nekada više godina da se savlada taj jezik. Niko nije kriv što ne zna, malo ljudi je imalo tu privilegiju da ih odmalena uče jeziku osećanja. Ali zato svaka odrasla osoba ima mogućnost i odgovornost da uči i razvija se. Zbog sebe i zbog drugih. Druge je moguće podržati na njihovom putovanju, ali samo ako oni to žele. Nemoguće je pomoći nekom ko pomoć ne želi.
Da li postoje emocionalno neinteligentni ljudi?
Kada kažemo za nekog da je emocionalno neinteligentan to zvuči uvredljivo i konačno.
Inteligenciju možemo definisati kao kapacitet za učenje i razumevanje. U tom slučaju emocionalna inteligencija bi bila kapacitet za učenje i razumevanje u oblasti emocionalnog funkcionisanja. Nekom to ide lakše, nekom teže. Nekom ide brže, nekom sporije. Verovatno ćete se svi složiti da je Novak Đoković rođen sa talentom za tenis. Ali, da li bi bio tu gde jeste da nije svakodnevno naporno trenirao? Ne može svako da postigne Noletove uspehe, ali svako ko želi može da nauči da igra tenis dovoljno dobro da se rekreira i zabavlja.
Slično je i sa čitanjem i pisanjem. Malo je vrhunskih književnika ali većina ljudi nauči da čita i piše dovoljno dobro za svakodnevno funkcionisanje i snalaženje u životu.
Emocionalna inteligencija bi se možda preciznije mogla nazvati emocionalna znanja i emocionalne veštine, kao što su:
Razumevanje šta i zašto osećamo,
Svest o tome kako utičemo na druge,
Razumevanje osećanja drugih ljudi u raznim situacijama,
Efikasno upravljanje osećanjima drugih i njihovim ponašanjem (suprotno od manipulacije!),
Razumevanje veze između emocija, misli i ponašanja,
Očuvanje pribranosti i u stresnim situacijama i okolnostima,
Podsticanje najboljeg u drugima,
Asertivnost u komunikaciji sa drugima ( zalaganje za sebe uz uvažavanje drugih),
Lako prilagođavanje promenama,
Fokusiranje na dobro i pozitivno u sebi, drugim ljudima i situacijama,
Postizanje i održavanje generalno dobrog raspoloženja,
….
Umesto etiketiranja sebe ili drugog kao emocionalno neinteligentnog ili glupog, preciznije je i konstruktivnije govoriti o nedovoljnom znanju o emocijama i nedovoljno razvijenim emocionalnim veštinama.
Kod nekih psiholoških, neuroloških i fizioloških poremećaja zaista postoji nemogućnost razumevanja i kontrole emocija, ali takvi poremećaji su relativno retki. Većina ljudi poseduje kapacitet za postizanje optimalnog psihičkog i emocionalnog funkcionisanja. Ima ljudi koji malo znaju o emocijama i nemaju razvijene emocionalne veštine, a ti ljudi se dele na one koji žele da uče i razvijaju se i one koji to ne žele.
Ako biste sebe odredili u terminima emocionalnih znanja i veština, to bi bilo:
a) znam dosta i vešt/a sam
b) znam dosta i vešt/a sam ali i dalje učim i razvijam se
c) ne znam i ne razumem i ne zanima me
d) nedovoljno znam, nedovoljno razumem, nedovoljno umem ali želim da znam i umem i spreman/na sam da uložim vreme i napor da to postignem
Autor teksta: Jelena Pantić
Нема коментара:
Постави коментар