Opn d vindov

                                               OPEN D VINDOV!

Da li vaš engleski zvuči ovako? Da li je neko u inostranstvu na osnovu vašeg engleskog pogodio da dolazite iz Srbije ili neke slovenske zemlje?

Svako kome engleski nije maternji jezik govori sa slabijim ili jačim akcentom koji može da bude pokazatelj porekla osobe, ali i ne mora. Većina predavača engleskog jezika u Srbiji ima akcenat koji Britanci klasifikuju kao “evropski”, bez ili sa vrlo malo “slovenskih karakteristika”, dok engleski jezik prosečnog Srbina obiluje  “slovenskim pokazateljima”.

Da bismo ilustrovali ovu pojavu, možemo se prvo malo pozabaviti izgovorom pojedinačnih glasova, koji mogu da odaju naše poreklo jer ih,možda, ne izgovaramo onako kako to čine oni kojima je engleski maternji.

Da krenemo od naslova: /o/ i /e/ iz reči “open” bi trebalo izgovoriti kao /əư/ i /ə/, /d/ treba izgovoriti kao /ð/, /w/ u window. Tipične greške uključuju izgovor kratkih samoglasnika kao dugih (cut zvuči kao cart, full -fool), man kao /men/ umesto /mæn/, suglasnika-  thin /θin/, a ne /tin/, sing /siŋ/, nasuprot pogrešnom /sing/, itd.

Čak i kada se potrudimo da pravilno izgovaramo engleske glasove, naš akcenat se može javiti u dugačijem ritmu u rečenici. Ritam je melodija jezika, koja je stvara smenom naglašenih i nenaglašenih slogova, pri čemu treba naglasiti glavne glagole, prideve i umenice, a ostale vrste reči samo u svrhu isticanja. Većina Srba zvuči veoma monotono upravo zbog nedostatka ritma, što može da oteža razumevanje ovoga što želimo da kažemo.

Oblici učtivosti pri obraćanju igraju veoma važnu ulogu u svakodnevnom životu Britanaca. Svaka molba ili zahtev se završavaju sa “please”i za najmanju uslugu se obavezno kaže “thank you”, ma koliko se to podrazumevalo kod nas. Iz tog razloga mi njima često delujemo veoma nevaspitano i nekulturno. Preglasan i prebrz govor nas , na žalost, loše karakteriše, kao i “nekulturna”, suviše intimna pitanja kao: “ Koliko imaš godina? Da li si se ti to ugojio? Koliko zarađuješ? Za koga si glasao?” Ne dopada im se ni kada preblizo pored njih stojimo ili sedimo, ako im se, bez preke potrebe, obraćamo samo da prekratimo dosadu, a pri tom ih uopše ne poznajemo.

Ipak, verovali ili ne posle svega ovog rečenog, Britanac, naš, slovenski akcenat opisuje kao veoma dobar, što znači lako razumljiv, za razliku od Francuza, Španaca, Indusa, Japanaca, za čije razumevanje oni treba da ulože veliki trud (osim ako se gorepomenuti nisu baš potrudili oko svog engleskog). Stoga, preterana je briga, obično naših odraslih polaznika kurseva, oko izgovora u engleskom jeziku. Veoma je lepo čuti pravilan izgovor, ali ne smemo izgubiti iz vida pravi smisao jezika, komunikaciju, sa kojom mi nemamo prevelikih problema jer se naš fonetski sistem ne razlikuje preterano od engleskog. Šta više, onaj izgovor koji čujemo na audio snimcima je karakteristićan za svega 2-3 % populacije u Velikoj Britaniji! Najveći broj stanovnika ima akcenat mesta iz kog dolazi i socijalne sredine iz koje potiče (da ne govorimo o ostalim, prihvaćenim varijantama engleskog jezika, kao što je američka, koja ima svoje, malo drugačije standarde). Na kraju, engleski je internacionalni jezik, i mi smo mnogo češće u prilici da komuniciramo sa strancima kojima engleski nije maternji je jezik i koji, opet, imaju svoja odstupanja od standardnog izgovora. Lep izgovor ili ne,važno je da govorimo engleski jezik jer u suprotnom, sa pravom možemo reći, mi smo nepismeni.

Milena Zečević Mićić