Četiri saveta kako da izađete na kraj sa napornim ljudima

I. Funduk | 16. 08. 2012. - 07:15h |

Odnos u kome je neko pobednik a neko gubitnik nikad nije održiv na duže staze. Mir se ne može održati na klimavim i lažnim osnovama emocionalne tiranije. Kao što je humorista Kin Habard rekao: “Niko nikad ne zaboravlja gde je zakopao ratnu sekiru”.

Kako da izađete na kraj sa onima koji vole da isteruju mak na konac, sa onim za koga kažu da je “težak čovek”, a čiji bes pokreću dve osnovne stvari: strah i potreba za kontrolom.
 

Ne primajte lično uvrede i napade

 
Kao što većina životinja napada u samoodbrani, zbog gladi ili drugih bioloških potreba, i ljudski bes pokreću određeni ciljevi. Većina, čak i oni najnasilniji, ne hodaju okolo veći deo dana napadajući i maltretirajući druge. Oni na mahove “bljuju vatru”.
 
Iza svoje agresivne spoljašnjosti, ljudi koji ulivaju strah, zapravo, sami osećaju strah, možda ne od vas lično, ali od nečega ili nekoga sigurno. Svoj bes će iskaliti na vama samo ako neki vaš postupak odigra ulogu okidača neke neprijatne emocije koju u sebi osećaju.
 
I pored toga što njihov izliv besa može biti usmeren ka vama, iza toga stoji nešto u njihovoj ličnosti, vaspitanju, i ranijim iskustvima. Mnoge od njihovih kritika bazirane su na subjektivnom mišljenju i vrlo malo, ili uopšte nemaju nikakve veze sa vama.
 

Izbegavajte borbe ega i vraćanje u prošlost

Kad govorimo o agresiji, napomenućemo da postoji razliku između čoveka i manje razvijenih sisara, a nju čini ego.
 
Neki ljudi su spremni da stave svoj život na kocku i povrede drugog fizički ili emotivno samo da bi zaštitili svoj ego i povratili poljuljano samopoštovanje. Preveliki, to jest “najnaduvaniji” ego je najranjiviji na najmanjim sitnicama i, poput balona, puca na i na najblaže bockanje.
 
Zapamtite da su ožiljci na egu nastali u prošlosti. Zbog toga se “teški” ljudi u jeku rasprave fokusiraju na prošlost. Tada, po svaku cenu probajte da ih ne sledite na tom putu. Pustite ih da održe svoj monolog. Izbegavajte diskusiju o tome šta je ko uradio, kada i zašto, i stalno mu postavljajte pitanje šta je njegov predlog da se problem reši.
 
Imajte na umu i činjenicu da oni koji lako planu imaju mentalitet žrtve. Imaju stalan osećaj da im svet duguje nešto i da ljudi oko njih moraju da ispune njihova očekivanja i želje. Ono što oni izgovaraju gotovo nikad nije zasnovano na činjenicama već na emocijama, i odnosi se na njihove strahove, frustracije i povređeni ego. Gotovo svaki pokušaj razgovora sa njima je bezuspešan, jer lako razdražljivi ljudi čuju samo sebe.
 

Sačuvajte smirenost i zdrav razum

Besan čovek traži svađu. Kad krenu na vas, očekuju da se branite. Erik Hofer je rekao “grubost je imitacija snage slabog čoveka”. Dakle, šta je potrebno kada se nađete preko puta onoga kome je krv udarila u glavu? Potrebna je hladna glava.
 
Ako podigne glas i viče na vas, vi utišajte svoj glas i govorite polako. Ako vam se unese u lice, ustupite korak nazad. Kad iz njih počne da kulja bujica reči, vi zaćutite. Neki ljudi reaguju tako što krenu da im odgovaraju, misleći da će, ukoliko ih samo ingorišu, izgledati slabi i pobeđeni. A to je upravno suprotno od onoga što se dešava. Vi pobeđujete tako što ne učestvujete u raspravi. Postajete nedodirljivi i zadobijate kontrolu šireći emocionalni i fizički prostor.
 
Imajte na umu da je njihova osnovna odbrana projekcija i odricanje. Ako im kažete da vas plaše kada viču, reći će vam da ste vi taj koji viče. Ako im kažete da vas vređaju njihove reči, reći će vam da ste vi njima rekli deset puta gore stvari. Pa, kako onda da razgovarate sa njima kad im dođe “žuta minuta”? Kratak odgovor glasi “nikako”, a duži “nikako, i nemojte ni pokušavati”.
 

Ponudite imaginarno parče torte

Lepo ukrašena torta kod svakoga izaziva lep osećaj i osmeh. Džangrizavi ljudi često očajnički žele neko zamišljeno parče kolača. Veliki deo njihovog nezadovoljstva uzrokovan je njihovim verovanjem ili osećanjem da nikad ne dobijaju, ili da im neko stalno uzima deo njihovog kolača. Zato mu galantno ponudite veliki komad, čak i kad izgleda da to nisu zalužili.
 
Uprkos nepriličnom ponašanju, povišenom tonu, vici, dranju, lupanju pesnicama o sto, većina džangrizavih ljudi šalje tužnu poruku. U većini slučajeva vam poručuju da su povređeni, zapostavljeni, nedovoljno poštovani i nevoljeni.
 
Ukoliko ih saslušate i na njihove potrebe odgovorite mirno i strpljivo, to može biti ključ za bolju saradnju sa emotivno problematičnim ljudima. Samo mu recite “mislim da razumem šta se ovde dešava, ali, slobodno me ispravi” ili nešto slično u tom stilu.
 
Ponudite mu svu svoju pažnju, i razgovarajte o njegovoj zabrinutosti zbog konkretnog problema, ali do neke granice. Recite mu nešto prijatno i smirujuće. Složite se u teoriji s njim. Ne govorite ni o čijoj krivici. Uspostavite temelj pomirenja usmeravajući se ka njegovoj unutrašnjoj, sakrivenoj zdravoj strani ličnosti.