Unesite svoj mejl ako želite da redovno pratite ovaj blog

Дошло је до грешке у овом гаџету

петак, 15. јун 2012.

Naučnika sa Kembridža ljubav dovela u Srbiju, sada se bori da unapredi našu nauku

Zbog ljubavi prema profesorki Sofiji Pekić, doktor nauka na Kembridžu Stiv Kvori (67) preselio se u Beograd pre 11 godina i isto toliko godina se neumorno bori da unapredi srpsku nauku i oživi srpska sela.

Stiv Kvori
Sve je, priča Stiv, počelo još 1985. godine. Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Sofija Pekić je uz pomoć Britanskog saveta došla na doktorske studije na Kembridžu, baš kod profesora Kvorija.
 

Stiv, otac dve ćerke i sina, i Sofija, majka dva sina i ćerke, zaljubili su se na prvi pogled. Engleski naučnik odmah je počeo da uči srpski jezik i da dolazi u Beograd, a kada se 2001. godine prevremeno penzionisao, rešio je da se zauvek preseli u Srbiju.
 
- Sofija je u to vreme bila dekan Poljoprivrednog fakulteta i bilo je lakše meni, kao penzioneru, da dođem ovde nego njoj da se seli u Englesku. Nikada se nisam pokajao zbog te odluke. Štaviše, danas mogu da se pohvalim da sam i Englez i Srbin, jer imam srpsko državljanstvo - kroz osmeh zaključuje Stiv.
 

Srećna porodica: sa suprugom Sofijom, nekadašnjim dekanom Poljoprivrednog fakulteta, i decom
To nije jedino na šta je Stiv ponosan u svom životu. Baš kao u popularnim “Seranovima”, oni su velika, srećna porodica i u dnevnom boravku ponosno drže fotografije svoje šestoro dece.
 
- Danas oboje imamo i po troje unučića. Deca su nam sličnih godina i odlično se slažu. Mi smo jedna veeelika porodica i kad se svi okupimo, ne zna se ko je srećniji - mlade mame i tate, naši unučići ili mi kao najponosniji baka i deka na svetu - kaže Sofija.
 
Od kada se preselio u Srbiju, Stiv ne prestaje da se bori za njene najveće potencijale, mlade naučnike i sela. U Engleskoj je veći deo svoje karijere rukovodio multidisciplinarnim istraživačkim timovima za genetsku analizu žitarica, oblasti na kojoj je i doktorirao.
 
Ovde je tri godine bio direktor konsultativne Kancelarije Ministarstva nauke za internacionalne programe, predaje doktorandima na Biološkom fakultetu i uključen je u Unicefove projekte oživljavanja srpskih sela, u okviru kojih je otvorena etno-eko škola “Čarobno selo” u Banji Vrujci.
 
- Doktorandi kojima predajem imaju izvrsno teorijsko znanje, ali kada treba da urade istraživanje i stečeno znanje primene u praksi, ne snalaze se dobro. To je upravo ono čemu ih učim na Biološkom fakultetu. Jedna od metoda koje sam preneo sa Kembridža su domaći zadaci koje studenti dobijaju nakon svakog predavanja i koji im omogućavaju da odmah primene ono što su naučili. Takođe, uvek sam dostupan studentima, a rezultat takvog rada je da ispite polože već u prvom roku - objašnjava profesor Kvori.
 

 
Mlade naučnike uči i kako da dođu do novca za projekte, jer većina njih, dodaje Stiv, ne zna proceduru aplikovanja. Tek svaki deseti projekat odavde Evropska unija odobri, a treba mnogo treninga da se ova veština savlada. Ipak, njegovo strpljenje i upornost daju rezultate, a Stiv se nada da će tako biti i kada su u pitanju srpska sela.
 
- Angažovan sam i u razvoju potencijala srpskog sela Boljevac nadomak Kruševca koje ima svega 140 stanovnika. Zanimljivo je da ljudi ne žele da napuste svoju malu zajednicu, ali pritisnuti nemaštinom i lošim standardom, na kraju to moraju da učine. Oni vole svoje običaje i bliskost koju imaju u selu, samo im je potrebno pružiti uslove za normalan život i prosperitet.
 
Veliku ulogu igra učitelj Aca Milošević koji svakog dana pređe hiljade kilometara i osim predavanja u školi, radi sve što mu meštani zatraže. Kad vide njegov entuzijazam, oni kažu “pa što ne bismo i mi nešto uradili”. Aca i ja ne odustajemo od ideje da Boljevac dignemo na noge - poručuje Stiv.
 
Doktor sa Kembridža na projektima radi volonterski, za novac ne pita i kaže da je sasvim zadovoljan.
 
- Volim da budem koristan, da pomažem razvoj zemlje čiji sam građanin, da svakog dana učinim nešto za nju. Srbija je u velikoj krizi i moramo se svaki dan odreći pomalo svog vremena da joj pomognemo. Neće već sutra biti bolje, ali jednog dana hoće ako budemo uporni - zaključuje beogradski Englez.
 
Najteže mu pala srpska gramatika
Stiva Kvorija u Srbiji su najviše namučili lokativ, instrumental i drugi padeži i delovi srpske gramatike. Ipak, on srpski odlično razume, a solidno ga i govori.

- Volim Srbiju i ne osećam potrebu da se ovde uključujem u britansku zajednicu ili nešto slično. I dalje predajem na Univerzitetu u Njukaslu i posećujem Englesku da vidim svoju porodicu. I pored loše infrastrukture, Srbija ima veoma lepe gradove i sela. Najveći nedostatak je fokusiranje isključivo na velike gradove i zanemarivanje manjih mesta koja imaju potencijala da postanu glavna turistička odrednica - kaže Stiv.
 

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...