Unesite svoj mejl ako želite da redovno pratite ovaj blog

Дошло је до грешке у овом гаџету

среда, 20. јун 2012.

Potraga za Ajnštajnovom i Milevinom vanbračnom ćerkom


Izdavačka kuća "Admiral Buks" sinoć je predstavila veoma zanimljivu i intrigantnu publicističku knjigu američke autorke Mišel Zekhajm "Ajnštajnova kći - potraga za Lizerl" u kojoj je opisala petogodišnju potragu za pouzdanim podacima koji bi rasvetlili sudbinu devojčice koju je Mileva Marić rodila pre nego se udala za Alberta Ajnštajna.

Mileva Marić i Albert Ajnštajn
Razgovor o knjizi koja ima elemente uzbudljivog detektivskog romana vodili su prevodilac Goran Skrobonja i književnica Branka Selaković. Knjiga je u SAD objavljena 1999. godine i pobudila je veliko interesovanje pošto se u toj sredini veoma malo znalo o toj značajnoj epizodi iz privatnog života genijalnog naučnika.

Nedeljnik "Tajm" je ocenio da je ovo štivo "iznenadjujuće... intrigantno".
"Lizerlina sudbina, kao neka nerešena jednačina, baca senku na legendu o Ajnštajnu. Činjenica da je on bio čovek sa manama ne samo da je fascinantna već je istovremeno i ohrabrujuća", zabeležio je "Tajm".

Kako je objasnila Selakovićeva, autorka je došla na ideju da istraži misterioznu sudbinu Milevine ćerke koju je rodila pre nego što se udala ja Ajnštajna kada je krajem osamdesetih godina 20. veka otvorena privatna arhiva nobelovca koja se čuva u Izraelu.

"Čak i posle objavljivanja dodatnih sedam tomova Ajnštajnovih spisa i mnogih neprijatnih otkrića u vezi s njegovim privatnim životom (flertovi, buran razvod od Mileve, mogućnost postojanja veze sa kćerkom žene koja će mu postati druga supruga, otuđenost od dvojice sinova, od kojih je jedan bio šizofrenik) - Lizerlina sudbina pomračuje legendu o Ajnštajnu" napisala je Zekhajm koja je kao feministička aktiviskinja htela da otkirje zašto se Ajnštajn, njen idol iz mladosti odrekao devojčice.

Knjiga, kako je primetila Selakovićeva, nudi odgovore koji nisu samo iznenađujući, već koji su izazvali kontroverzu među istoričarima koji su proučavali Ajnštajnov život.

Zekhajmova, rekla je Selaković, "tvrdi da je Mileva, budući da nije bila u stanju da svoje dete pošalje u sirotište, niti da nađe nekoga ko bi je usvojio, ostavila devojčicu kod svojih roditelja u Vojvodini gde je umrla u ranom detinjstvu".

Za Skrobonju je najzanimljiviji deo knjige u kome autorka opisuje svoj boravak u Srbiji pošto je pre toga prokrstarila Švajcarsku, Nemačku, Englesku i Mađarsku prikupljajući građu.

Zekhajmova je stigla u Beograd 1995. godine u potrazi za podacima, a put ju je vodio u sve delove Vojvodine, Beograda, manjih varošica, manastira i tako je, kako je napisala "upoznavala drugačiju zemlju od one koja je bila prikazana u medijima a njene stanovnike kao gostoljubive, otvorene, spremne da joj se povere".

Ona je pomno beležila sve susrete i razgovore koje je vodila s ljudima koje je pronašla da su bili ili potomci porodica Marić i Ružić kojima je Mileva pripadala s očeve i majčine strane, ili su poznavali Milevine prijatelje kojima se ona možda poveravala ili su i sami istraživali život ove poznate Srpkinje, kao što su Vida Ognjenović i Mila Alečković, kćerka Mire Alečković.

Knjiga je upotpunjena fotografijama iz ličnih arhiva, a neke nikada pre nisu objavljene, kao što je najintrigantnija fotografija same male Lizerl.

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...