Unesite svoj mejl ako želite da redovno pratite ovaj blog

Дошло је до грешке у овом гаџету

понедељак, 11. јун 2012.

Seljani peticijom zadržali lekarku da ne ode u grad


U udaljeno selo Devići doktorka Dubravka Petrović je iz rodne Makedonije stigla pre 23 godine. Znala je da će obilazeći pacijente mesečno morati da pređe peške stotine kilometara, ali nije odbila posao. I danas radi isto - peške ide u najudaljenija mesta i pomaže bolesnima.

Meštani je vole i ne daju: Doktorka Dubravka i zimi, po snegu, pešači desetine kilometara u jednom smeru
Do ovakvog posla došla je jednostavno - pročitala je konkurs u novinama, javila se, i bila primljena. Posle dve godine rada, zbog izuzetnih rezultata, ponuđeno joj je da pređe u Dom zdravlja u Ivanjicu, ali pacijenti to nisu dozvolili. Peticijom sa više od 1.500 potpisa zadržali su svoju lekarku-pešaka u Devićima.

- Toliko sam zavolela ljude i ovu prelepu prirodu da punim srcem radim. Iako mi se dešavalo da pešačim desetine kilometara u jednom smeru, po snegu, koji ovde bude preko metar, i da vrlo teško stižem do nekih pacijenata, nikada nisam osetila teret. Naprotiv, toplina i iskrena zahvalnost koju vidim u njihovim očima nagrada su za uložen napor - kaže dr Dubravka.

Vukovi, lisice...

Doktor u udaljenoj seoskoj sredini svašta doživi. Neki su na putu do pacijenata sretali krvoločne šumske životinje, vuka, divlju svinju, lisicu...
- Ma, ne bojim se. Nisam do sada sretala vukove ali nedavno smo oko ambulante videli tragove, dolazio je tokom noći. To je normalno u planinskim selima. Životinje su tu, ali ako ih ne dirate neće ni one vas - kaže dr Dubravka.
Zanimljivih priča ova žena ima taman toliko da bi mogla knjigu da napiše. Svašta su je pitali, poveravali se, tražili savete. Bila je lekar, prijatelj, učiteljica, majka, kuma... A to kumstvo je dirljiva priča.

- Veče je bilo, zima, šiba vetar na sve strane, cijuče ispod roletni. Stiže mi vest da je porodici Gojković mlada snajka dobila porođajne bolove i ne može do ambulante. To je daleko, nešto više od osam kilometara od centra sela. Ma tren nisam razmišljala. Toplo se obučem, zavijem šal i krenem. Hvala bogu stigla sam na vreme da jednom sjajnom dečaku pomognem da dođe na ovaj svet. Pozvali su me da kumujem i presrećna sam prihvatila kumstvo - kaže raspoloženo dr Dubravka Petrović.

Sve je ovde naučila. Došla je kao dobar lekar, a danas zna da poseje i okopa, zajaše konja, spremi ručak, da veze ili štrika... I sve čega se dohvati ide joj od ruke. Pacijenti je obožavaju.

Meštani je svašta pitaju, poveravaju se, traže savete i njima je i lekar, prijatelj, učiteljica, pa i kuma...
- Rekla bih da je pre neobično nego teško biti seoski lekar. Ja sam to želela. Da upoznam te izuzetno visprene i inteligentne ljude koji žive na ovom čistom planinskom vazduhu. Znala sam da će svaki dan biti avantura, ali se nisam nikad pokajala. Ponovila bih isto kad bih se vratila 23 godine unazad - kaže Dubravka.

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...