Српски педагог Фјодор Иванович Јанкович де Миријево постао је крајем 18. века један од главних архитеката руског образовног система. Он је бриљантно спровео дубоку реформу народног образовања и увео у руске школе таблу и креду, систем „живог предавања“ и забрану физичког кажњавања „ради усађивања љубави према науци“.
За време владавине царице Катарине Велике у Русији је започело доба такозваног просвећеног апсолутизма. Катаринине просветитељске идеје биле су усредсређене на васпитавање „нове врсте људи“, која би постала социјална база за европски тип развоја земље. За постизање тог циља царица је морала пре свега да створи систем ширег народног образовања.
Ради формирања новог образовног система у Русију је био позван један српски педагог. То је био Фјодор Иванович Јанкович де Миријево (1740/41, Сремска Каменица, тадашња Аустро-Угарска – 1814, Руска Империја). Он је преко двадесет година радио на унапређивању руског народног образовања и бриљантно спровео дубоку, изузетно обимну и свестрану реформу.
Српски облик имена овог педагога је Теодор Јанковић. У руским изворима се искључиво среће облик Фјодор Иванович Јанкович де Миријево (Федор Иванович Янкович де Мириево). Он сам се најчешће потписивао просто као „Јанкович“. Такође, у литератури ван Русије среће се и облик Јанковић-Миријевски.
Још пре свог доласка у Русију Јанкович де Миријево је успео да се афирмише као врхунски реформатор образовања. По завршетку правног факултета на Бечком универзитету ступио је у службу као секретар код Темишварског православног епископа Вићентија Јовановића Видака, да би 1773. у истом том Темишварском Банату Јанкович де Миријево био постављен за првог учитеља и директора народних школа. Радећи као директор народних школа које су похађали многи Срби он је успео да усклади нови аустријски систем школовања са традицијом словенског становништва.
Грб рода Јанкович де Миријево био је уврштен у Пети део Општег грбовника племићких родова Руске Империје, стр. 136. Према Општем грбовнику, породица Јанкович потиче од једног старог српског рода. Спасавајући се од османлијске најезде, породица се 1459. преселила у Мађарску, где је постала чувена по храбрости у ратовима против Турака и у више наврата за то добијала награде царског двора.
Управо то његово искуство је било пресудно за Катарину Велику када је одлучила да реформише руски образовни систем по угледу на аустријски. Руску царицу је са новим системом упознао цар Јосиф II. Он јој је и препоручио Јанковича као човека који добро зна руски језик и који се већ бавио реформом школа, укључујући и школе које су похађали Словени.
За заслуге у реализацији реформе образовања царица Марија Терезија је Јанковичу 1774. уз презиме додала „де Миријево“: Миријево је тада било село поред Београда које је по наследству припадало породици Јанковић.
Јанкович де Миријево 1782. долази у Русију, а 7. септембра исте године постављен је за сарадника-експерта у новоформирану Комисију народних школа. У суштини, то звање није у потпуности одражавало његову реалну улогу, јер је на њега пао сав терет предстојећег рада. Он је имао задатак да састави општи план новог школског система, да организује учитељску школу, да преведе и преуреди приручнике за учитеље. Све ове задатке Јанкович де Миријево је успешно обавио.
Јанкович де Миријево је сам бирао и обучавао прве учитеље за народне школе. Он је тестирао младе људе који су желели да се посвете учитељском звању, упознавао их са школским методима и постављао их на одговарајуће радно место у зависности од њихових индивидуалних способности.
У организовању школског живота Јанкович де Миријево је велики значај придавао благонаклоним односима између учитеља и ученика. Он је био присталица живог предавања насупрот схоластичким и механичким методама које су у то време биле раширене. Касније је његова методика поред народних школа проширена и на духовне и војне школе. Са циљем да се ученицима што успешније усађује љубав према бављењу науком, у школама је на инсистирање Јанковича де Миријево забрањено телесно кажњавање. Поред тога, управо он је у руске школе увео коришћење табле и креде, захваљујући којима је наставни процес постао прегледнији.
Царица Катарина II је 1791. поклонила Јанковичу село у Могиљовској губернији и исте године га је уврстила у руско племство. За време цара Павла I, Катарининог наследника, Јанкович је добио пензију у висини од тада огромних 2000 рубаља, а додељена су му и имања у закуп у Гродњенској губернији.
Јанкович де Миријево је 1785. саставио упутство за руководства приватних пансионата и школа. Једна од тачака упутства садржала је у то време врло слободоумну дозволу да се заједно васпитавају деца мушког и женског пола. И поред тога што су власници обавезивани да за дечаке и девојчице обезбеде засебне просторије, ипак је реформаторов предлог изгледао сувише либералан и ускоро је био уклоњен из упутства.
Услед реформаторске делатности српског педагога у Русији је отворено преко 200 нових школских установа. Под његовим надзором и уз његово непосредно учешће издато је преко 10 школских уџбеника, међу којима су били „Буквар“, „Обрасци и упутство за лепо писање“ и „Светска историја“. Те књиге су постале основа за нови фонд уџбеничке литературе, који је припремљен специјално за руске школске установе.
Прва страница „Буквара“ Фјодора Јанковича де Миријево.
Делатност Јанковича де Миријево у Русији није се сводила на спровођење просветне реформе. Одмах по доласку изабран је у прву плејаду чланова Руске Академије, где је учествовао у састављању првог једнојезичког речника руског језика. Поред тога, по налогу царице Катарине, Јанкович је приредио обновљено и прилично допуњено издање „Упоредног речника свих језика и дијалеката“, чији је аутор био енциклопедиста Симон Палас. У речнику се упоређује 279 језика: 171 азијски, 55 европских, 80 афричких и 23 америчка. И поред свих обавеза, Јанкович де Миријево је за само две године успео да заврши тај посао.
Претерани напори су потпуно исцрпели умне и физичке силе овог реформатора, и 1804. Јанкович де Миријево је одлучио да напусти службу. Умро је десет година касније, 22. маја 1814. Сахрањен је на Лазаревском гробљу Александро-Невске лавре.
Странице Јанковичевог „Буквара“ из 1788. године.
Јекатерина Туришева, Руска реч
Нема коментара:
Постави коментар