Сава Шумановић - Великан српског сликарства

03.09.2012 14:00 | Г.С.
Сава Шумановић је један од најзначајнијих сликара српске умјетности 20. вијека. Његове велике композиције "Доручак на трави" и "Пијана лађа" су међу најзначајнијим дјелима српског модерног сликарства.

Шумановића, мајстора пејзажа, актова и мртве природе, усташе су стријељале у Другом свјетском рату, послије звјерског мучења. На Велику госпојину, 28. августа 1942. године, Саву су, заједно са још 150 Срба из Шида, ухапсиле усташе и одвеле у Сремску Митровицу. Стријељани су 30. августа и сахрањени у масовну гробницу.

Младост

Сава Шумановић је рођен 22. јануара 1896. у Винковцима, гдје му је отац радио као шумарски инжињер. Када је имао четири године, породица се преселила у Шид. Гимназију похађа у Земуну, гдје почиње да се интересује за умјетност. Касније ће се успротивити очевој жељи да постане адвокат и 1914. у Загребу уписати Вишу школу за умјетност и обрт. Ову школу завршава са најбољим оцјенама 1918. године. Тада почиње да јавно излаже своја дјела.

У својим раним дјелима Сава инсистира на атмосфери и спретно користи бојене сјенке и танке слојеве боје. Поред сликарства, бави се илустрацијом, графиком и сценографијом. Сликарство Саве Шумановића у овом периоду показује утицаје сецесије и симболизма.

У јесен 1920. Сава одлази у Париз и изнајмљује атеље на Монпарнасу. Учитељ му је био Aндре Лот, истакнути ликовни педагог аналитичког кубизма. У Паризу се дружио са Растком Петровићем, Модиљанијем, Максом Жакобом и другим умјетницима.

Сљедећих година живи и слика у Загребу. Јавност и критика не прихватају његова дјела, па се из протеста потписује француском транскрипцијом на сликама. Године 1924. пише студије "Сликар о сликарству" и "Зашто волим Пусеново сликарство", дјела која су полазиште за разумијевање његове естетике. Поново борави у Паризу 1925. године, гдје прихвата утицаје Матисовог сликарства.

Инспирација

Сава Шумановић је насликао "Доручак на трави", који је наишао на одличне критике у Француској. Нешто касније је за седам дана и ноћи интензивног рада насликао "Пијану лађу", коју је изложио на Салону независних. Инспирација за слику је била истоимена пјесма Aртура Рембоа, која је до њега дошла преко Растка Петровића, који му је рецитовао. Друга инспирација је била слика Теодора Жерикоа "Сплав Медуза". Критичари су ово дјело дочекали с подијељеним критикама, а Сава је, исцрпљен радом, тешко поднио оне негативне.

Враћа се у Шид 1928. уморан од тешких услова живота, рада и лоших критика. У Шиду слика сремске пејзаже. Његову самосталну изложбу у Београду критичари су веома позитивно оцијенили. Новац од продаје слика омогућио му је да поново оде у Париз. Ту настају значајне слике "Луксембуршки парк", "Црвени ћилим", "Мост на Сени". Ова дјела карактеришу поетски реализам и умјерени колористички експресионизам.

Шумановићева дјела из познијег периода се одликују свијетлим бојама и лирском атмосфером. Свој стил, који сам назива како знам и умијем, прилагођава мотиву.

По повратку у Шид, 1930, слика локалне пејзаже и актове. Три године ради на циклусу великих платана "Шиђанке", а касније на циклусу "Берачице", посвећеном берби грожђа.
Саву су 1942. ухапсиле власти НДХ и одвеле у Сремску Митровицу, гдје је и стријељан.

+++