10. septembar 2012. |
Zahvaljujući
razgovoru sa gradonačelnikom uspeli smo da dobijemo pismenu podršku
grada Helsinkija za kandidaturu Beograda za prestonicu kulture 2020.
godine, otkriva glumica Svetlana Bojković
Finska je divna, sređena zemlja. I kao u
svakoj takvoj zemlji nema nikakve nervoze ni histerije. Ni u
saobraćaju, ni na ulici, u restoranima, prodavnicama... Helsinki je
prepun zelenila, a leto predivno sa maksimalnom temperaturom između 25 i
26 stepeni... priča glumica Svetlana Ceca Bojković koja već pola godine
živi u Helsinkiju gde je njen suprug Slavko Kruljević pre nekoliko
meseci imenovan za novog ambasadora Srbije u Finskoj. Ovih dana
Bojkovićka boravi u rodnom Beogradu i za „Politiku" je iznela prve
utiske iz Helsinkija.
Jedan od prvih koraka koje je, kako
saznajemo, ambasador Kruljević preduzeo stigavši u Finsku, jeste
kurtoazna poseta gradonačelniku Helsinkija.
– Zahvaljujući razgovoru sa
gradonačelnikom uspeli smo da dobijemo pismenu podršku grada Helsinkija
za kandidaturu Beograda za prestonicu kulture 2020. godine – otkriva
Svetlana Bojković.
Sredinom oktobra će, saznajemo, u
Helsinkiju biti održana mini-revija srpskog filma, a kako nam otkriva
umetnica, u stalnom su kontaktu i sa Dijanom Milašinović-Marić, kustosom
ULUPUDS-a, jer žele da 2013. godine pokušaju da organizuju izložbu
srpskih dizajnera u Helsinkiju koji su u poslednjih 10 godina dobili
međunarodna priznanja.
– Helsinki je čaroban grad, okružen
morem i talasima. Svuda okolo je puno ostrva, brodova, jahti, čamaca,
jedrenjaka, kafića. Vazduh je neverovatno čist kao da ste u nekoj
vazdušnoj banji. Tako je bilo i proletos kada smo doputovali u Finsku, a
tako je i danas. Sačekale su nas bele noći, što znači da dan dugo
traje, gotovo do ponoći. I dalje je tako i pored toga što je leto na
zalasku. Divim se helsinškim parkovima, cveću, travi koja ozbiljno
konkuriše engleskoj. Ljudi vole prirodu, čuvaju je i paze. To me
oduševljava – priča glumica.
Budući da je Helsinki aktuelna prestonica evropskog dizajna, grad je, kako priča naša sagovornica, prepun izložbi.
– Ono što sam primetila i što je za
svako poštovanje jeste da su Finci zaštitili sve svoje proizvode koji su
izuzetno skupi. Jednostavno ne možete kada stupite na tlo Finske da se
odmah sa tim ne upoznate. To pokazuje koliko drže do sebe. Oni imaju
svoju „Italu", to je, inače, grad u kojem se proizvodi dizajnirano
staklo – kaže Bojkovićka.
Arhitektura koja dominira Helsinkijem,
primećuje naša sagovornica, takođe je vrlo uočljiva. Zgrade su rađene u
jugend stilu i predivno izgledaju.
– Celi kvartovi su rađeni u istom stilu,
ne prelaze četiri sprata, nema solitera, vrlo ih je malo na periferiji.
Izuzetno je puno ostrva koja su spojena mostovima. Uočljive su i dve
božanstvene crkve: luteranska, reč je o velikoj katedrali koja dominira
nad lukom, druga je nekadašnja ruska, sada finska uspenska pravoslavna
crkva. Imaju puno koncerata koje mahom drže mladi ljudi u paviljonu
smeštenom u centru grada i oni su uglavnom besplatni. U pitanju su male
rok grupe, zapravo kod njih gotovo svi mladi ljudi bez obzira šta
studiraju prolaze kroz muzičku fazu. To je nešto što je pravi odušak
mladosti, vrsta izražavanja. Mislim da je to zdravo i korisno, naglašava
Bojkovićka i dodaje:
– Bila sam u Gradskom pozorištu u
Helsinkiju i gledala predstavu „Šuma" koju smo igrali šest sezona u
Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Jako je dobra, klasična predstava.
Igran je integralni Ostrovski, a režirao ju je gost iz Rusije, glumci su
izvanredni. Imala sam priliku da posetim i Švedsko pozorište gde sam
gledala Šekspirov „San letnje noći" u režiji Engleza Džona Rajta. Igraju
je pola na engleskom, pola na švedskom jeziku jer je on drugi jezik
koji se uči u finskim školama. Zanimljiva je postavka, jer je uglavnom u
pitanju mlađi ansambl. Prisustvovala sam koncertu u muzičkom centru sa
sjajnom akustičnom salom koja izgleda kao moderni amfiteatar i slušala
Finsku filharmoniju koja ima jako bogat program. Na jesen se spremam da
posetim operu i balet – dodala je Svetlana Bojković.
B. G. Trebješanin, "Politika"
|
понедељак, 10. септембар 2012.
Finske bele noći
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар