Unesite svoj mejl ako želite da redovno pratite ovaj blog

Дошло је до грешке у овом гаџету

четвртак, 06. септембар 2012.

Kriva kičma!


J. Subin | 05. septembar 2012. 11:47 |
Svega 15 odsto osnovaca u Srbiji nema deformitet kičmenog stuba. Promene na kičmi, stopalima ili kolenima mogu u potpunosti da se isprave do 17. godine
Većina dece ima promene na kičmenom stubu
Koliko je situacija dramatična, najbolje govori poslednji izveštaj Instituta
za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”(za 2011. godinu) po kojem
18.474 dečaka i devojčica u Srbiji ima naznačenu ili izraženu kifozu
 - iskrivljenu kičmu u vidu kifle. Uz to, skoliozu, bočno iskrivljenje
kičmenog stuba, ima 27.021 osnovac u našoj zemlji. Lordozu,
odnosno zakrivljenost kičme u vratnom ili slabinskom delu,
ima 1.192 đaka.
- To je izuzetno veliki broj deformiteta, a postoje nagoveštaji da
će broj biti veći - kaže za “Novosti” dr Vladimir Obradović,
specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u Domu zdravlja
 “Stari grad” u Beogradu, stručnjak za medicinu i biologiju sporta.
Prema njegovim rečima, na vreme otkriveni deformitet kičme, st
opala ili kolena može u potpunosti da se ispravi do 17. godine,
i to je najvažnija poruka roditeljima i svima koji se bave decim.
Naš sagovornik ističe da je od svih poremećaja, urođenih
 oko sedam odsto i njihov broj stagnira. Problem
 je sa deformitetima koji su srednje izraženi ili teži i
oni se kreću u rasponu od 30 do 70 odsto. Baš njihov trend je,
nažalost, u porastu.

Na koji način može da se reši ovaj težak zdravstveni problem koji izaziva ozbiljne posledice u kasnijem životnom dobu, a košta i društvo?- Preventiva treba da počne u vrtiću - odgovara dr Obradović. - Smatram veoma
značajnim i rekreativno bavljenje nekim od bazičnih sportova
(atletika, plivanje, gimnastika, rvanje). Deca bi trebalo od
šeste do devete godine da se bave nekim bazičnim sportom,
a tek kasnije da se usmere na jednu aktivnost. Zbog
izostanka takve prakse imamo mnogo profesionalnih
sportista koji ne znaju da trče. Gimnastika i atletika
 trebalo bi da budu zastupljene u školi. Nema razloga
da ovi sportovi ne budu dostupni, jer su besplatni
(trčanje, na primer). U suprotnom, kasnije
 će morati da se leče teški deformiteti, ali i kardiovaskularne bolesti.
Znatan deo odgovornosti za celu situaciju,
smatra naš sagovornik, snose i roditelji.
Masovna popularizacija određenih sportova i prevelike želje
 i očekivanja majki i očeva mališanima “lome” kičmu.
To je problem, kako kažu stručnjaci, mnogih zemalja u
razvoju, u kojima roditelji pokušavaju preko dece da
profitiraju i porodici obezbede bolji materijalni status.
Tako, na primer, tenis krivi kičmu, a roditelji
podstiču mališane i masovno ih vode na treninge.
Naš sagovornik navodi da fizijatre često posećuju mladi ljudi,
 stari 25 ili 30 godina sa deformitetima i promenama
karakterističnim za petu ili šestu deceniju života.
Ali, kada treba da dođu na korektivne vežbe zbog krive kičme,
 kaže doktor, od njih 10 samo dvoje dolazi redovno.
- Način života, nepravilno sedenje u školi, za kompjuterom,
pred televizorom, samo dodatno utiču na deformaciju kičmenog stuba
 - objašnjava naš sagovornik. - Ali zato, u sredinama gde se
 preventiva bolje sprovodi, gde se rade korektivne vežbe i
deca bave nekim bazičnim sportom, problemi sa kičmom su
manje izraženi. Zbog toga je “školska fiskultura” pravi lek na
duge staze.
NERAZVIJENI
ŠKOLARCIMA glavobolju zadaje i deformitet stopala. Skoro svaki 10. učenik ima neku deformaciju. 
Poslednji podaci ukazuju i da je skoro 20 odsto đaka telesno nerazvijeno. 
Praktično, svako peto dete nema odgovarajuću težinu i visinu.
 Uprkos svim ovim podacima, besplatnih sportskih treninga u Srbiji gotovo da i nema. 
Časove fizičkog učenici gledaju da izbegnu koliko mogu, jer se zdrav život ne populariše.
 A, i oni koji bi se možda bavili fiskulturom nemaju adekvatne uslove. Poznato je da od 1.800 škola 
u Srbiji više od 500 nema fiskulturnu salu.

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...