Rađanje deteta u velikoj meri menja ženin mozak, a nedavna istraživanja su to i potvrdila.
Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Teksasu predvođeni doktorkom Lejn Stretern sproveli su studiju o tome kako se ženski mozak menja tokom trudnoće i nakon rađanja deteta.
Oni se nadaju da će zahvaljujući otkrićima doći do lekova za mentalne poremećaje kod žena koji se javljaju posle porođaja.
„Trenutno ispitujemo da li davanjem oksitocina, hormona koji izaziva pozitivna osećanja, možemo menjati način na koji žena reaguje na svoje dete“, kaže dr Stretern.
Oni se nadaju da će zahvaljujući otkrićima doći do lekova za mentalne poremećaje kod žena koji se javljaju posle porođaja.
„Trenutno ispitujemo da li davanjem oksitocina, hormona koji izaziva pozitivna osećanja, možemo menjati način na koji žena reaguje na svoje dete“, kaže dr Stretern.
Posle porođaja mozak raste
Promene u mozgu počinju čim beba dođe na svet. Na primer, jedna studija iz 2010, pokazala je da se mozak žena povećava neposredno posle porođaja.
Naučnici sa Jejl univerziteta otkrili su da mame koje su se potpuno posvetile bebi u prvih nekoliko meseci njenog života imaju veći mozak od onih žena koje dete nisu dočekale tako entuzijastično.
Primećeno je da je veći srednji mozak, odnosno regije koje su povezane sa motivacijom za mačinstvo i one koje regulišu osećanja vezana za nagradu i kaznu, emocije i rezonovanje.
Iako nije poznato zašto mozak raste, naučnici misle da je po sredi uticaj hormona, pre svih, estrogena, oksitocina i prolaktina.
Naučnici sa Jejl univerziteta otkrili su da mame koje su se potpuno posvetile bebi u prvih nekoliko meseci njenog života imaju veći mozak od onih žena koje dete nisu dočekale tako entuzijastično.
Primećeno je da je veći srednji mozak, odnosno regije koje su povezane sa motivacijom za mačinstvo i one koje regulišu osećanja vezana za nagradu i kaznu, emocije i rezonovanje.
Iako nije poznato zašto mozak raste, naučnici misle da je po sredi uticaj hormona, pre svih, estrogena, oksitocina i prolaktina.
Uživanje u majčinstvu
Stručnjaci veruju da majčinsko ponašanje potiče od prijatnosti koja se vezuje za tu ulogu, a koju izaziva pojačano lučenje dopamina.
Kada jednom mozak dobije signal da se mama dobro oseća uz svoju bebu, on traži da one ostanu zajedno.
U Streterninoj studiji objavljenoj u žurnalu „Pedijatrija“, stoji da se taj signal aktivira svaki put kada majke vide bebin osmeh.
Rađanje ne utiče samo na majčin, nego i na bebin mozak.
Studija objavljena u žurnalu „Neuropsihofarmakologija“ pokazala je da majke koje nisu privržene svom detetu mogu izazvati slabiji mentalni razvoj, u odnosu na žene koje su posvećenje roditeljskoj ulozi.
Foto: FreeDigitalPhotos.net
Kada jednom mozak dobije signal da se mama dobro oseća uz svoju bebu, on traži da one ostanu zajedno.
U Streterninoj studiji objavljenoj u žurnalu „Pedijatrija“, stoji da se taj signal aktivira svaki put kada majke vide bebin osmeh.
Rađanje ne utiče samo na majčin, nego i na bebin mozak.
Studija objavljena u žurnalu „Neuropsihofarmakologija“ pokazala je da majke koje nisu privržene svom detetu mogu izazvati slabiji mentalni razvoj, u odnosu na žene koje su posvećenje roditeljskoj ulozi.
Foto: FreeDigitalPhotos.net
Нема коментара:
Постави коментар